Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

120

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мент je y исто време и врло осетљив. И уколико ce приликом његове примене не би довољн-о имали y виду разни опецифични услови који постоје y појединим 'крајевима, уколико ce не би водило рачуна о постојећој материјалној бази и уколико ce не би пронашла оптимална мера y погледу обима интервенције коју y вези с овим законом треба предузимати и темпа којим она треба да буде спров-ођена y живот, онда би ce ови прописи могли y неким случајевима, како je већ и ран-ије истакнуто, претворити y средство притиска на индивидуалне произвсфаче да ступају y разне облике сарадње с пољопривредним организацијама иако они за то не би били економски довољно заинтересовани. Као што je познато и као што je то, уосталом, и наше искуство показало, могу ce код нас срести извесни кадрови којима све оно што ce догађа на селу изгледа сувише cnopb. Зато они понекад уносе нервозу и прибегавају административним мерама или политичком притиску, који ce увек може злоупотребити, па зато од њега обично има, чак и онда кад je најдобронамернији и најоправданији, више штете него користи. Пошто и сељаци, као и сви грађанин, прилазе свакој мери са становишта својих материјалних интереса, то и свака борба против конзервативизма сељака и ови напори y вези с применом законских прописа који ce односе на искорипгћавање пољопривредног земљишта морају бити повезани с борбом за измену материјалне базе наше пољопривреде и нашег села и за економску заинтересованост сељака за прихватање оних мера о којима je већ било речи (16). Треба ce, разуме ce, борити и против таквих схватања која претстављају другу крајност, a према којима би, кратко речено, читаву нашу земљу требало пре да осудимо на сталну несташицу прехранбених произв-ода и аграрних сировина и на разне друге економске тешкоће но да дирнемо y неприкосновено право приватног располагања земљом (17). Алч. с друге стране, индивидуални сељак, као што то наглашава и Програм CK], идући за својим сопственим интересом и за интересом заједнице и убеђујући ce на свом сопственом искуству, сам треба добровољно да ce одлучи о свом укључивању y социјалистичку кооперацију и y крупну пол.опривредну производњу (18), као и да сам разуме и прихвати разие друге мере, од којих су неке анализиране y току претходних излагања. Наша политика социјалистичког преображаја пољопривреде заснива ce пре свега на економској перспективи самих произвођача. Зато свака кампања и све мере које не би узимале y обзир објективне услове уопште и посебно материјалне услове, друштвену свест и економски интерес сељака нужво би изазвале, како ce истиче и y закључцима Деветог пленума ССРНЈ, осећање несигурности и отпор радног сељаштва, што би све неповољно утнцало на наше напоре усмерене на унапређење наше пољопривреде (19) и што би временом могло да успори иначе изванредно брзи темпо пораста пољопривредне пронзводње који je жод нас остварен од 1957 наовамо.

Др.

Велимир Васић

(16) Исто, с. 354, 355. (17) Исто, с. 306. (18) vn Конгрес СКЈ, Београд, 1958, с. 292, 293. (19) Девети пленум Савезног одбора ССРНЈ, Београд, 1959, с. 178.