Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КЛАСНИ ОДНОСИ У СРБИЈИ

121

КЛАСНИ ОДНОСИ У СРБИЈИ ОД 1903—1914

Кад je промењен режим после ахентата на краља Александра Обреновића (29 маја 1903), y Србији je капитализам био развијен тек до извесног степена, углавном y трговинн и зеленаштву. Од укупно 2,617,078 њеннх становника 84,23% живело je од земљорадње (и „осталих грана првобитне производње"), a само 6,68% од заната и индустркје, 4,41% од трговине и 4,66% од јавних служби и слободних професија (1). Затим, према попису од 1897, од 293.241 власника обрадиве земље 9,08% имало je иопод једног до једног хектара; a од једног до пет хектара 45,57%. Сопственика од 50 до 100 хектара било je укупно 722, a од 100 до 300 хектара само 80 (од 200 до 300 само 5) (2). На ове групе становништва долазило je 15.644 „слугу" y земљорадњи вероватно надничара и пољопривредних радника. У занатству и индустрији било je 39.412 „предузимача" са 21.770 „помоћника" и 4.015 „слугу“, док je y трговини било 34.234 „предузимача" са 7.527 „помоћника" и 3.447 „слугу" (3). Правих „индустриских радњи" било je тада y Србији укупно 105 са 4.066 радника, 34 рудника и 5 каменолома са 2.316 радника, 9 пивара и 200 млинова (4). Србија je, према томе, 1903 била аграрна и ситносопственичка земља', без великих поседа који би y већој мери пружали запослење најамној радној снази. Карактеристично je, међутим, да je Србија тада имала око 210 адвоката (не такр мали број с обзиром да je стара Југославија имала 1930 око 700 адвоката), 1.171 свештеника (православних), 357 професора и предавача, 2.023 учитеља, 266 лекара, 283 инжењера и само 74 ветеринара (5). Разумљиво je да je једино интензивнији индустриски развој могао да изврши знатнија померања између друштвених група y аграрним земљама. У том правцу y Србији настају веће промене од 1903, нарочито оа ~царинским ратом“ између Србије и Аустро-Угарске (1906 —1910). Отада ce много брже развија н>ена индустрија, a јављају ce и елементи финансиског капитализма кад ce каматоносни капитал (у првобитним облицима као зеленашки, a затим и као банкарски) спаја са индустријом кроз такозвани „систем учешћа". У бржем индустриском развоју као неопходном услову за учвршћивање буржоазије на власти одлучујућу je улогу имала држава. У свим најважнијим државним органима главне позиције су запосели њени најистакнутији претставници. Неометани од владара, као y претходним годинама, чија je власт уставом од 1903 и односом политичких снага сведена y најуже границе, могли су да усмеравају рад тих органа y свом интересу. Односно, да обезбеђују и преко тих органа, и напреднији капиталистички начин производње и њему одговарајућу експлоатацију оних становника које je претходни капитализам оставио без средстава.

(1) Статистички годишњак Краљевине СрбиЈе, књ. VHI за 1903, Београд, 1906, с. 132. (2) Исто, С. 226—228. (3) Исто, с. 122. (4) Исто, С. 339, 346. (5) Исто, с. 110—114.