Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

122

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Процес je отпочео тако што je већ на првим изборима за Народну скупштину (у септембру 1903) буржоазија, заступљена са четири политичке странке (радикалска, самосталска, народна и напредњачка) добила за своју политику и народ. Највећи број посланика y првој скупштини (као и y доцнијим осим y једној) добилн су радикали (75 посланика). Самосталци су добили 66 посланика, народна странка 17, док су напредњаци и социјалисти (социјал-демократска радничка партија) добили само по једног посланика. Социјал-демократска радничка партија, која je тек после атентата основана, није имала довољно времена за ширу пропаганду. Осим тога, изишла je на изборе потпуно самостално, не везујући ce за било коју буржоаску странку, и истакла je свсје листе само y два округа и y неколико градова. Новоизабранн парламенат (од 160 посланика) био je пола трговачкосељачки, пола интелектуалви (46 трговаца, 36 богатих сељака, 13 бивших министара, 12 адвоката, 9 професора, 7 економа, 5 свештеника, 4 лекара, као и припадника неких других професија новинара, чиновника, апотекара, итд.). Већи број интелектуалаза je изабран не само због личног угледа н политичког утицаја појединаца, већ и због тога што су ce и по уставу од 1903 на свакој кандидатској листи морало ставити и по два кандидата са факултетском спремом. Зато je Србија, иако забстала аграрна земља, добила један парламент сличан било ком западноевропском парламенту. Овакав састав парламента не само да je обезбеђивао пуну владавину буржоаске класе већ je и врло мвого утицао на конкретно спровођење буржоаске политике, Диокусије које су y парламенту покретане имале су готово редовио доста висок ннво, ако ce изузму повремени лични напади између појединих припадника супарничких политичких странака. Зато су и мало где као y Србији a посебно y њеном парламенту истицани и „народни суверенитет“ и „народна права", и, мало где je, као y Србнји тада, интересима буржоазије, који су y скупштини заступани, придаван „карактер општости . Неки од најпознатијих људи тога времена, не само y политици већ и y науци, као стојан Новаковић, Јован Скерлић, Живојин Перић, Јаша Продановић, Лзуба Живковић, Љуба Стојановић, били су између 1903 и 1914 народни посланици и министри, И њихова су иступања y скупштинв имала велики утицај и «а орнјентацију јавног мишљења, као и на политичке односе. Исто тако, и сељачки део скупштине je имао своје велике „трибуне и говорнике. И није ce ретко дешавало да ce са изванредном речитошћу некога из те групе посланика интереси сеоских газда бране и идектификују са интересима сељака уопште. Понекад су потрзани и „велика прошлост и њихове историске заслуге, прчев од Косова па до Делиградске и Мишарске битке, не би ли ce и захтеви сеоских газда y скупштини прихватили. Јер, ти су захтеви често били супротнн захтевима градских трговаца и банкара. Отуд није нимало тешко добити као неки општи утисак посматрано нарочито са аспекта развоја парламентарнзма да je малобројна и не баш много богата буржоазија y Србији и*чала такав свој елнтни део, чији ce културнн и политички ниво највише приближио Европи. Тај ~део je и лопрннео да многима и данас читав унутрашњи режим y Србији између 1903 и 1914 нзгледа више демократски него што je y основи био.