Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КЛАСНИ ОДНОСИ У СРБИЈИ

123

Преузимајући власт буржоазија ce y овом периоду ослањала, y првом реду на средње сељаштво, затим, на трговце и занатлије, банкаре и индустријалце, Једном речју, на све оне који су тежили да уЧврсте свој *ономски и друштвени положај y оквиру капиталистичког привредног и државног система. Они су претстављали „гласачку војску“ која им je обезбеђивала прбеду на изборима и после избора владавину. Социјалисти су највише рачунали са индустриским пролетаријатом, тј. са најугроженијим делом становништва, те отуд и најреволуцнонарнијим, a и најпрогресивнијим с обзиром на своје место и улогу y друштвеној пронзводњи, као и на даље перспективе економског и друштвено-политичког развоја. Међутим, како je на почетку број гласача од пресудног значаја, пошто y парламентарном режиму обезбеђује владавину, то ће и почетни старт ових двеју страна y неминовном сужобу, бити' неравноправан и y прилог буржоазији. Осим тога, буржоазија je тада била не само водећа него y взвесној мери и прогресивна снага друштва. Само, неке околности које произилазе из суштине буржоаског развоја нпак су допринеле да ce и радничка\класа, иако малобројна, већ од почетка истакне као важан фактор y међукласним и политичким односима. Једна од тих околности je могућност организовања посебне политичке страпке пролетаријата и класних синдиката y оквиру буржоаско демократског система, који je no атентату заведен, што je убрзало и његово формирање као класе и иступање против буржоазије. Друго, већа индустријализација земље, на чему ce много настојало, што je и бројчано и политички јачало не само капиталистичку већ и радничку класу. И треће, неслагања и сукоби који су од почетка избили y редовима буржоазије око обезбеђења основних циљева њене владавине, што je, допринело разоткривању и класне суштине те владавине. Као што je познато, буржоазија, док не дође на власт н y току борбе за власт, готово редовно иступа мање или више јединствено (као y Србији 1903). Кад дође на власт, y чему јој огромно помажу и радници и други сиромашни слојеви својом борбом против застарелих режима јер су и сами заинтересовани и за шире унутрашње слободе и за интензивнији привредни развитак, јавља ce y оквиру њених водећих редова хетерогеност. Ta хетерогеност долази до изражаја y слровоЈјењу одређене, конкретае политике. На ово неслагање y Србији указује даље разбијање буржоазиских врхова на још већи број политичких партија, a нарочито разбијање радикалске странке на две фракције радикале и самосталце (дефинитивно 1903), од којих je друга прстстављала само ~радикалнији" део радикалске странке. Нжхово неслагање и сукоби који су ce сводили на критиковање конкретних мера радикалских влада од стране самосталаца и y парламенту и преко штампе, не само да су слабили фронт буржоазије већ су доприиели да je и б-орба радничке класе против капиталиста, као и напади радничке штампе и оосланвка социјалиста, на владе, изгледали много убедљивији и y очима све ширих кругова грађана. Утицај социјалиста све ce јаче испол.авао y већим таласима штрајкова, y све масовнијим и све чешћим демонстрацијама, као и y првомајским прославама. Другим речима, грађанска опозиција je својим нападима на владу због њене корумптивности и нарочито злоупотребе власти, врло много помагала социјал-демократима y разоткривању суштине