Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

124

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

буржоаско-демократског поретка и капиталистичког начина производње и расподеле. Иначе, неслагања између буржоаских странака нису имала неки приниипијелан карактер који би указивао да опозиција тежи ка битним изменама y систему владавине и односима својине, тј. катмталистичког начина производње. Димитрије ТуцовиЋ, тадањи вођа социјал-демократа, наводи да су ce самосталци „одвојили y засебну групу y име демократије, да одмах по рођењу жртвују ове своје свечане декларације и цео програм [борбу за опште право гласа и за самоуправе, Р. Г.] практичним користима власти" (6). Ово ce показало кад су самосталци, y једном моменту, са једним гласом већине y скупштини, образовали владу и били неко време на власти. Слично мишљење je истакао и народни посланик, правник и професор универзитета, Живојин Перић, на једном скупштинскам заседању. Наиме, поводом захтева радикала за уношење извесних измена y законима о скупштинском пословкику и о nixaiMiiH, како би првим спречили опструкцију опозиције која је ометала рад скупштине a другим онемогућила безобзирне нападе опозиције на владу и преко штампе, Перић je истакао да су самосталци „неповерљиви према предлогу закона о скупштинском пословнику и о штампи [• . .] зато што ce боје да старији радикали једнога Дана, пошто добију нови закон о штампи и нови пословник, не остану да владају сами без њих или можда против њих" (7). Koje су, пак, те „практичне користи" од власти најбоље ce показало баш y привредној политици владајућих кругова. Намере развоја домаће индустрије наметале су потребу претходног проналажење капитала за изградњу индустриских постројења. У самој земљи капитали су ce налазили y рукама трговаца и зеленаша. Али, y склопу свих унутрашњих и сползних околности y којима ce Србија тада налазила y првом реду велика економска зависност од Аустро-Угарске и нарочито недостатак заштитних царина на индустриску робу трговци и зеленаши нису били склони да улажу свој новац y индустрију (што ce показало и y слабом одзиву на давање повластица за подизање индустрије законима од 1873 и 1898). У једној привреди потпуно слободној (laisser-iaire), нарочито са развијеном спољном трговином и економском подлогом y сељачком поседу који ce експлоатише, као што je било y Србији, трговачки капитал може да нађе и најчешће налази већи профит y трговачким пословима него y успостављању једног индустриског погона. Отуд ce y Србији и решавање питања прибавл>ања капитала за индустриоки развој сводило на предузнмање мера које би дале економску стимулацију и обезбедиле економски интерес носиоцима тезаурираних капитала да би га уложили и y индустрију. Ту, y првој фази, долазе y обзир привилегије (повластице) које ce од стране државе дају онима који ce peine да уложе свој новац y индустрију. На другом плану, потребан капитал ce може набавити к из иностранства, и то на више начина, али углавном на два. Прво, као акциски капитал где кагшталиста, тј. инострани давалац капитала, остаје власник предузећа y чије je подизање уложио капитал и учествује y добитн сразмерно величини свога капитала. И, друго, долази y обзир н такозвани зајмовни капитал, где вла-

(6) Димитрије Туцовић: Изабрани списи, кн>. I, 1, 86, Београд, „Просвета”. (7) Стенографске белешке са заседања Нарадне Скушптине (11 децемCpa 1910).