Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КЛАСНИ ОДНОСИ У СРБИЈИ

125

сник капитала постаје поверилац и учествује y добити само кроз интерес на позајмљени новац, Ово може бптн уз државну гаранцију. Али, да би ce капиталиста ангажовао на било који од ових начина, неопходно je потребно да држава предузме мере заштите домаће индустрије од конкуренције индустрије развијенијих земаља, Као што je познато, класичан облик те заштите јесте царинска заштита. Међутим, предузимање било које од поменутих мера, посебно увођење заштитних царина, налагало je претходно регулисање ексномских односа са Аустро-Угарском. У конкретном случају ce то сводило на ревизију обавеза Србије и права Аусчро-Угарске, нз тајне конвенције коју je крал. Милан потпнсао (1881) и којом ce обавезао да Србија неће склапати било какве уговоре са другим државама пре него што добије сдобрење y Бечу. И, друго, ревидирао би ce и дотле важећи трговачки уговор по коме je Аустро-Угарска имала врло ниске царинске ставове за своју робу, које су je потпуно обезбедиле од конкуренције стране индустриске робе на пијацама Србије, поред тога што je готово потпуно монополисала и њен увоз и извоз (85% извоза Србије ишло je y Аустро-Угарску). Повод за ревизију односа са Аустро-Угарском дало je склапање тајне ~царинске уннје" између Србије и Бугарске (1904). Био je то, наиме, само један од облика сарадње које je влода Србије имала намеру да предузме са балканским земљама, као што je пре тога склопила један доста повољан трговачки уговор са Немачком и као што je покренула преговоре за склапан>е новог уговора и са Аустро-Угарском. Али, Аустро-Угарска ce одлучно успротивила склапању било каквих уговора између Србије и Бугарске, тражећи, кад je за њу дознала, да ce и царинска унија раскине. Како српска влада на то није пристала, ова je, прекидајући истовремено преговоре, забранила и извоз и транзит и живе и заклане стоке, као и живине из Србије преко своје територије; Отада су настале обостране сметње и забране извоза и увоза, које су трајале све до 1910 под именом „царинског рата”. Царински рат био je потребан н Србијн и њеној буржоазији да би ce могле одржати. Најосновннји и национални и економски интереси су налагали извлачење Србије из полуколонијалног положаја који јој je Аустро-Угарска наметнула. Ситуација створена „царинским ратом" убрзала je предузимање готово свих поменутих мера на подизању индустрије и омогућила je буржоазији и освајање сопственог унутрашњег тржишта и пласирање робе и ван Аустро Угарске. Упоредо су извршене промене и y структури њене производње, банкарству и саобраћају, a саобразно томе и y односима између друштвених класа. У току тога процеса држава je врло много помагала капиталистима y економском осамостаљивању и y преброђавању кризе која je веминовно избила услед прекида односа са Аустро-Угарском. Исто тако, „државна машина" je употребл.ена да б.и ce и радничка «ласа подредила за капиталисте најпогоднијим условима експлоатације, без које бн и успех y сукобу са Аустро-Угарском и добити од пласирања домаћег и страног капитала y индустријн били доведени y питање. На почетку царинског рата влада Србије закључила je трговачке угоsope готово са свим европским и балканским земљама. A само y току 1906