Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

126

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и 1907 народна скупштина донела je 17 закона о додељивању концесија и домаћим и страним капиталистима за подизање индустрије и изградњу железница. Идућих година законима je додељено још већи број повластица, тако да je Туцовић, y једном моменту, констатовао да на „ступњу капиталистичког развитка", на коме ce Србија тада налазила, „целокупан капитал, страни и домаћи, онај y приватним рукама као и онај што je мобилизован y руке капитадистичких акционарских компанија, не улази пре свега ни y какве послове већих размера без обилатих државних повластица". Због тога су, како Туцовић даље наводи, y „1908 и 1909 годнни повластице уживала 42 индустриска предузећа према 34 y 1907” (8). Истовремено су закључивани и државни зајмови код разних западноевропских банака (1906 милиона, 1909 терет радника и сељака. Концесије су ce давале на 10, 15 или 20 година, уз ослобођење од царина на увоз мапшна и извоз произведене робе, као и уз ослобођење од државних пореза и снижење тарифе за превоз робе од 25%, и др. Осим тога, странн капиталисти су y неким случајевима били обавезни да само половину радне снаге узму из Србије. Уз повластице за подизање индустрије долазиле су са овнм непосредно повезане и кснцесије којима су ce доделивала појединим капиталистима искључива права лиферације држави потребног материјала y области јавких радова. Тако су ce стицали капитали и на неопходним потребама изградње путева, улица, пристаништа, градова уопште и комуналних објеката. Исто тако држава je ннтервенисала и y трговини ублажавајући губитке извозника премијама (од 2—5 динара по грлу стоке), јер ce сад стока извозила y Италију, Турску, Египт и Француску, што je повећавало и трошкове транспорта и губитке y путу. Међу корисницима искључивнх права и монопола најчешће су ce помињали нарсдни посланици, министри и државни саветници, тј. највиши државни функционери. Јован Скерлић, народни посланик, професор и књижевник, критикујући вву појаву y скупштини и тражећи да им ce забрани учешће y привредним пословима који су „зависили од државне услуге” изнео je и неке конкретне, значајне податке из којих ce види зашто je буржоазији потребна власт и какву улогу има држава y капитализму, Ти подаци указују y конкретном исторнском примеру на „општу законитост". „Затим почео je бпвати све већи број народних посланика који су постали државнн лиферанти и државни предузн.мачи. „Мн смо имали y народној скупштини неколико жалосних сцена. када су посланици и с ове и с друге стране добацивали један другом како су били лиферантп државни и предузимачн. Нарочито je било незгодно по углед Парламента што су поједини посланици вршили послове, за време рата, кад je u,eo народ бно на граници (тј., за време бадканских ратова, Р. Г.). „Тај појав ce проширио —и од кабинетд и Народне Скупштине прешао je и на Државни Савет. Државни Савет je no нашем Уставу највише административно тело, које има да решава администра-

(8) Дитггрије Туцовић: ор, cit., с. 66.