Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КЛАСНИ ОДНОСИ У СРБИЈИ

127

тивне слорове које поједина лица, поједине установе, и поједине банке могу иматн са државом. „Међутим, има извесних државннх саветника који су остали још и данас чланови управа y појединим новчаним заводима и појединим индустриским предузећима која тргују са државом. На тај начин, господо, долази ce y један чудноват п-ол-ожај: један државни саветник je судија y споровима каквог друштва, чији je он плаћен члан управе. Може ce рећи да то ни мало не подиже углед Државиом Савету, који и нначе не ужива велику сигурност y јавном мишљењу. „Господо, ова ce појава јавља и y другом виду. Последњих година осећа ce општи привредни напредак. Тражн ce све више концесија за разна предузећа. Али, има једна ствар која мора да буни свакога човека. 'Редовно, неизбежно y управама тих за-вода, тих великих банака, тих великих индустриоких предузећа мора да буде по неколико тлавних л>уди из владајуће странке. „[...] За последњих десет година те појаве су постале чешће, може бити што су ce послови уопште развили, a можда и збсг тога што су појмови о политичкој коректности, да не речем: о моралу, уопште попустили. Довољно је прелистати званичне публикације из доба после 29 маја, например: „Рударски Гласник", па видети како ce маса политичких људи обратила држави, тражећи концесије за ру_ дарске експлоатације. To су чиннли активни министри и народни посланици. Кад ce y јавности отпочео дизатл глас против тога, народни посланици почели су тражити и добијати рударске концесије за своје жене“. (Стенографске белешке са заседања Народне скупштине y фебруару и марту 1914.) На истом скупштинском заседању други један посланик je навео да ce „мешавина политике и паслова“ која прети да „постане систем“ јавља чак и y виду појаве „политичких банака" (као Земаљска банка), y које улазе исто тако „главни људи из владајуће страшсе“. Други посланик je додао да влада употребљава „државни апарат" чак и за уписивање акција (владини људи „запрежу и државне органе за оснивање повлашћених завода“)Али, међу многим случајевима ~упрезања државе“, најилустративнији je случај једног бившег министра који je успео да „задобије" повластицу на „целу рудничку планину“, па чак и „на реку Мораву, под видом да тамо вади руде“. - „Од тада су пролазиле године једна за друг-ом a руда није било, нити je за њих марио овај ~рудар". Нзему ce бол>е допало и рентирало, д-а ,са површине земље згрће злато y виду шуме, сена са ливада и жира y планини Руднику" (9). Међутим, ово „потрзање државе" од стране „владајуће странке“ дало je, на општем плану развитка земље, знатне резултате. Док je 1906 y Србији било 39 рудника и 8 каменолома, 1907 број рудника ce подигао на 50 1 a 1908 на 54. Истовремено су ce повећали и вредност производње четири пута, и број радника y рударству (1903 4.121; 1908 a 1908 стрији. Године 1906 било je 110 предузећа са 5.624 радника (вредност производње

(9) Стенографске белешке са заседан>а Народне Скупитше (јануар 1912). (10) Статистички годишњак Краљевине Србије, књ. ХИ за 1901 —1908, с. 430—434,