Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

128

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ност производше зећа са око 16.000 радника, a вредност произвсдње {11). (Године 1913 било je 18.000 радника, a вредност производње 106,000.000 и поред балканских ратова.) У току „царинског рата" пењао ce и број новчаних завода, као неопходна пропратна појава интензивнијег развоја прнвреде, a нарочито индустрије (1905 При порасту произвсдње врло су значајне појаве y њеној структури, Док je 1906 од укупне вредности извоза стриске прерађевине, 1911 та ставка je износила тим, да би ce смањили губици на свињама, прешло ce на извоз меса и прерађевина. И, док je од 1893—1905 извезено 6.400 кг. прерађеног меса, од 1907—1910 извезено je 1,037.116 кг. (шунки, кобасица, балама). Онда, од 1898—1903 извезено je из Србије 3,200.000 кг. свежег меса, a од 1905—1907 укусу иностраног потрошача, ангажовани су и одговарајући стручњаци са стране, ксји су тада y Србкји увели прерађивање меса по западноевропском узору. Промене и повећање производње настали су тада и y другим привредким гранама y виноградарству где ce прелазило на „американску лозу, y свиларству, y воћарству, a нарочито y засејавању шећерне репе (1906 Међутим, упоредо са порастом производње и капитала y рукама индустријалаца и банкара, није расла и радничка надница. Године 1905 просечна радничка надннца износила je 1,24 динара, a y 1908 исто толико (1900 (говеђег меса, хлеба и масти) износила je ко (15). Стан, одело и остале потребе нису урачунате. Затим, радно време y индустрији и на другим секторима није било регулисано и кретало ce од 10 до 20 часова, без обзира да ли су ce на влади налазили радикали или самосталци. Исто тако нису биљи регулисаки ни сви други услови рада хигијенска и техничка заштита при раду, недостајала je социјална заштита y случајевима болести, радне неспособности стечене при раду, y старости (лична и породична пензија). Радннци y индустрији били су препуштени послодавцима који су ce према њима тако односили као да су им са концесијама додел>ена и неограничена права располагања радном снагом без икаквих људских обзира. Овс ce потврђује и низом штрајкова, који су из године y годину расли y корак са производшом y фабрикама, као и прилив радника, Најосновннји захтеви, које су радници тада истицали, сводили су ce на захтеве за повећањем надница, скраћењем радног дана и побољшањем услова рада. Године 1906 избило je 37 штрајкова. За 1906 нема сигурних података, али je забележено да je првомајска прослава пала y радни дан и да je „обустава рада y Београду и многим провинциским градовима била импозантна" (16). Година 1907 била je

(11) Др. Никола Вучо; Привредна историја Србије, Београд, 1956, с. 250. (12) Др. Гојко Грђич: Развој привреде Србије и ВоЈводагае, Београд, 1953, с. 14. (13) Драгиша Лаггчевић: Историја соци)ализма y Србији, Београд, 1922, с. 133. (14) Др. Гојко Грђић: ор. cit., 20. (15) Статистички годишњак Краљевине Србије, књ, XI за 1906, с. 330 —333. (16) Из извештаја светској синдикалној организацији за 1906 годину.