Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КЛАСНИ ОДНОСИ -y СРБИЈИ

129

једна од најтежих за раднике. Прекид уговорног односа са Аустро-Угарском изазвао je, уолед тренутног застоја y извозу и смањења цена пољопривредних производа и пропадање занатлија и сељака, што je изазвало и повећање радне снаге на тржишту и притисак на радничку надницу. И, како ce y једном извештају наводи, те године ce борба радника свела на „борбу за опстанак y најпунијем смислу речи", Од 27 штрајкова «оји су и те године покренути, један je добио завршетак који je разоткрио, да je и српска буржоаска држава само оруђе за експлоатацију радничке класе. Наиме, кад je те године избио штрајк y фабрици шећера на Чукарици (немачка концесија), полиција je y сукобу са штрај.качима употребила оружје и убила четири радника. Како je случај изазвао велике узбуне и међу радницима и y грађанству, влада je морала да изда званичне саопштење y коме je интервенцију полиције приказала као неопхедну меру y циљу заштите „личности и имовине приватних лица“. Ово je само један од примера, a бил-о их je много, како ce и y Србији и за време „уставног и парламентарног“ режима експлоатација радника прикривала принципима о „заштити личних права грађана“. Само, и поред готово редовне интервенције полициских органа, a понегде и војске (као y штрајку радника y руднику Вршка Чука 1908 који je био белгиска концесија) штрајкови нису престајалн. Године 1908 избило je 18 штрајкова. У овој години дошло je до велике заоштрености односа не само између радника и послодаваца, већ и између радника и владе због забране удруживања рударских радника. У једн-ој наредби реоорн-ог министра, која je уследила на захтев концесионара, саопштено je, наиме, да ће сваки рудар ~6ити отпуштен с посла без отказа, ако врши утицај на друге раднике или ce са њима удружује да би обуставили рад и изнудили побољшаше надница“. Како je ова наредба претстављала директну повреду закона о зборовима и удружешима, то су против наредбе министра избнле велике радничке демонстрације (8 јуна 1908). — И следеће године, све до балканских ратова, карактеристнчне су и по све чешћим сукобима између радника и послодаваца, односне између радника и полиције, која ce стављала по овлашћењу влада y одбрану капиталиста. Тако je 1909 избило 47 штрајкова (7 спонтаних и 40 организованих од синдиката), 1910 исто тако 47 штрајкова, 1911 75, a 1912 Интервенција државе y сукобима између радника и послодаваца била je повезана и са концесијама и монополима. Пошто су законима одредиле привилегије и концесије, владе су ce самим тим обавезале и »a обезбеђење најповољнијих услова за експлоатацију од којих je зависио и очекивани профит од улагања y индустрију. Зато je синдикалним вођама и социјалдемократима ситуација y Србији изгледала слична околностима под којима су експлоатисани Африканци од европских каоиталиста. У једном извештају синдиката Србије Светској синдикалној срганизацији (од 15 октобра 1913) наводи ce да je „европски капитализам, који je y Африци организовао урсфеничке трупе да ce њима послужи, умео такође да искористи и српске'властодршце као агенте и посреднике између српских радника и стравих капиталиста. Наша влада служи верно страном каттиталу као и домаћој капиталистичкој класи и арши y овој служби само насиље против радништва".