Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

130

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У својој борби против експлоатације нарочито тешке y првој фази индустриског развоја и y другим земљама радници су имали и повремене успехе. Тако 1910 77% штрајкова донело je и извесно повећање надница и скраћење радног времена, 1911 већк успех постигнут je 1910 кад je, после великог броја штрајкова, демонстрација, писања и напада на скупштину од стране радничке штампе и посланика социјал-демократске странке најзад донет закон о радњама, чија су три ранија нацрта пропала y окупштини, и који je y веким својим одредбама регулисао и положај индустриских радника (право коалиције и штрајкова; ограничење радног дана на 10 часова, заштита деце и жена y раду, обавезан недељни- одмор, гарантован отказ, обвезна фабричка хигијена, увођење привредне инепекције, оснивање Радничке коморе, Берзе рада, Суда добрих људи, као и основне одредбе о обавезном осигурању). Царински рат je завршен не само склапањем новог уговсра са АустроУгарском, која je почела, под истим условима као и са другим земљама да са Србвјом тргује добијајући и концесије и оснивајући банке, већ и знатним успесима и буржоазије и радничке класе. Отуд 1910 претставља извесну прекретницу и y привредном и друштвено-политичком развитку Србије. У свом образложењу предлога закона о радњама y Скупштини (8 марта 1910), министар народне привреде, Јаша Продановић, je то и констатовао. Наиме, да je не само „нагомилавање капитала (тј. да није само „страна индустрија и трговина [. ..] унела нове елементе y наш привредни и социјални живот") и множење популације [. . .] изазвало y нас савршеније форме прерађивачке радиности, крупну индустрију, која ce појављује као нов и све важнији чинилац y нашем привредном животу, о којима законодавац мора да води рачуна, ако хоће плодно да утиче на даљи развитак”, већ и „новим привреднцм и социјалним односима треба дати и нову правну подлогу“. To налаже „и измењена социјална структура нашег варошког становништва“, јер, „на место еснафоких ученика и помоћника дошли су слободни радници“, и „патријархални односи између послодаваца и њиховог помоћног особл>а нестало je; заменила их je борба између капитала и рада". Закон о радњама je усвојен y Скупштини тек 1911 и његово донсшење претстављало je велики политички успех ir радничке класе и других демократских снага. Али, одмах по доношењу, закон je од стране тгослодаваца саботиран, кршен, примена ометана y оном делу који je регулисао положај радника, тако да ce мало што изменило y њиховом животу и после доношења заксна. Зато су ce односи и даље заоштравали, штрајкови су били све чешћи и све масовнији, a веза између радника и синдиката постајала je све тешња, као и између радника и социјал-демократске радничке стракке. Истовремено ce повећавао и притисак државе на раднике y корист капиталиста. Процес je заустављен Балканским ратовима, a онда и Првим светским ратом. У склопу друштвених односа изазваних развојем индустрије y Србији посебан je положај, међутим, заузимало сељаштво, нарочито средње и ситно сел>аштво, као н мали трговци и занатлије. Иако су ослонац режиму (као