Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КЛАСНИ ОДНОСИ У СРБИЈИ

131

н режима од пре 29 маја), y овом периоду ce запажају извесна кретања, поссбно на селу, која значе почетак одвајања економски слабијих слојева од старих буржоаских партија. Пошто су претставл.али остатке социјаХних група из предкапиталистичког периода („категорија ситне робне производње"), њихов je полсжај и y Србиј.и, са бржим привредним развитком, морао бити колебљив. Као мали капиталисти, они »ормално иду с буржоазијом, али y моментима економске кризе прилазе прслетаријату. Са развојем нндустрије неминовно су пропадали извесни занати и из редова занатлија издвајали су ce индустриски радници чији ce број повећавао. Што ce тиче сељака, н њихов je положај y том периоду морао бити све тежи. Међутим, y погледу брзине и обима раслојавања села и пропадања занатлија нема прецизних података. Један од посланика са села, иступајући против закона о повећању плата судијама, навео je да je сел.ак већ тако „притиснут" ранијим законима који су га опорезивали, да уког лико би ce увео још какав намет, претила би опасност да читав „сељачки народ [. ..] оде y пролетаријат". Исто то je 'истицао и Димитрије Туцовић. Да би сел.ак одговорио обавезама које су на њега наметнуте од стране државе и -отплатама државних дугова и заштитним царинама на индустриску робу „морао je да отуђује оно што му je било потребно за живот и производњу, за исхрану н рад”, пошто je „привређивао из године y годину са све бруталнијим исцрпљивањем земље и своје радне снаге, a награде за те исполинске напоре били су му све мршавија жетва, све веће осиромашење, и, једновременс, све већи порески терет“ (17). Али, и поред неоспорно тешког положаја ситних сељака и малих занатлија, и трговаца (1906 било je 15.781 јавна продаја имања за дуг, a од тога 9.116 за порез) нису забележени неки спонтани, a још мање организовани покрети сељака против влада, као раније y XIX веку. Једна околност, више него друге, можда би ипак указивала да je незадовол.ствс постсјало и да су готово сталне спољнополитичке тешкоће одлагале и његово видније избијање (одуговлачење признања промене режима и династије, нарочито од стране Енглеске, завереничко питање и «онтразавереничке акције, анексиона криза, Балкански ратови и Први светоки рат). Мислимо на успех социјал-демократске радкичке партије на изборима за Народну скушптину 1912. Тада je ова странка истакла своје кандидате y шест округа и добила je велики број гласова y односу на раније изборе y варошима 4.250 (према 2.731 y 1906), a y окрузима 24.787. Овај велики успех социјал-демократа y окрузима тумачен je осиромашењем села и подизањем индустрије и y мањим местима. Међутим, пре би ce могло претпоставити да je и међу сељацима дошло до промена y политичкој оријентацији услед све веће несигурности положаја средњих и ситних сељака, као -ц услед односа буржоаских странака према сељаштву као политичком објекту. Успех je још већи уколико ce има y виду да je од укупног броја „правних гласача" за све време на изборе излазило око 70%, као и да су и локални органи интервенисали и пре избора и на изборима y корист владајуће странке. Туцовић je повадом тога гмсао да „прилазак тих сеоских маса нашој Партији чини ce нашим противницима као неприродна заједница само због тога што они

(17) Димитрије Туцавић: ар. edit., с. 217.