Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

132

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

не виде да je та политичка заједница настала као природна последица заједнице по судбини и класном положају и да fee она бити y толико чврпгћа, солиднија и шира уколико ce капитализам буде јаче развијао''. Разуме ce, да су успеху социјал-демократа на селу допринели и све шира пропаганда радничких всфа преко штампе о циљевима борбе пролетаријата, о суштини буржоаске демократије, као и раднички штрајкови и држање влада према сиромаџшим слојевима, Сељацима исто тако није било непо знато и „закупљивање рудничке планнне". На крају, морало je и све већем броју сељака постајати јасније који су уопште циљеви буржоаских парола о законитости, о демократији и самоуправи, и да њихова егзистенција од тога не зависи. Народни посланици су увек пред изборе долазили с т.им паролама, али су ce тада дешавала н „пслитичка убиства" и смењивања претседника општина за које ce сумњало да fee ce међу сељацима стварно залагати да гласају за владину странку. Затим су ce достављали и лажни извештаји порезника општинским судовима о висини непосредних пореза (од које je зависило право учешћа на изборима) оних бирача за које ce претпостављало да ће гласа;и за опозицију. На крају, запажено je да су фалсификовани изборни резултати од стране оних чланова комисија чије су позиције y друштву зависиле од тога која fee странка остати на власти. Сиромашним сељацима je према томе, исто тако морала временом бити све јасн-ија безнадежност њиховог положаја као „газда“ y капитализму и да победа на изборима уз њихову подршку доноси користи малом броју веfenx капиталиста, као и њиховнм адвокатима, високим чиновницима, професорима, којих je y току времена бивало све више међу посланицима (1908 би изабрани посланици засели y Скупштини, изгласавали су мере које су их постепено ослобађале остатака српствене имовине на којима су заснивали своје и дотле нестабилне егзистенције. Дешавало ce, нанме, да су крупни копиталисти на учестале штрајкове одговарали једном необичном али ефикасном акцијсм. Натеривали су мање капиталисте на међусобно измењивање потписаних меница, „тако да би сваки ко би без пристанка већине предузетника потипасао радничке захтеве, морао да исплати меницу". Оваква мера стављала je и мале фабриканте y врло тежак положај, и они би и y случају попуштања радницима и y ' случају упорности радника y штрајку материјално пропадали, Тако смишљена мера утицала je и на раднике, који би заједно са својим ~газдама остајалн без посла. Резимирањем класних сукоба и односа класа y српском друштву y кратком временском периоду од 1903—1914 y коме je буржоазија најдаље отишла y организовању своје власти на буржоаско-демократској основи може ce констатовати да сви сукоби који су ce кретали y оквиру буржоаске класе, нису превазилазили оне границе чије 6и прекарачење довело y питање њене позиције освојене 1903. Долазећи на престо после убиства једног владара и y поодмаклим годинама - и како су све странке и све буржоаске фракције биле потпуно сложне y одбрани парламентаризма драљ Петар Kapafeopfeesnfe држао ce no страни политичких борби и парт.иских сукоба, Србија je, према томе, остала за све време његове владавине