Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

134

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

суд и казне одговарајућом казном за убиство владара. Ово ce, разуме ce, није могло спровести пошто им je Народна Скупштина одала признање за „патриотско дело" и пошто су, после атентата заузели важне положаје y државном апарату и војсци, одакле су вршили знатан утицај на управу. Осим ових проблема, дошао je „царински рат“, који je захтевао развијање свих потенцијалних снага не само буржоазије већ .и радничке класе пошто су и за економско осамостаљивање Србије били заинтересовани сви друштвени слојев-и. За царинским ратом односно још y току тога рата, избила je a „анексиона криза" (анексија Босне и Херцеговине сд стране Аустро-Угарске 1908) која je усталасала патриотска осећања и наметала убрзање припрема за рат и ослобсфење осталих Срба, пре свега испод турске власти, односно припремање за Балканске ратове. Све je то наметало и интензиван прив-редни развитак земље и наоружавање војске, па и одлагање одлучних сукоба и извесне обзире и са једне и са друге стране. Разуме ce, свака од свих класа гледала je на све заједничке задатке са посебних својих класних интереса. Ослобађање свих Срба од туђинске власти, те према томе и Бссне и Херцеговине, као и других територија, значило je за капиталисте и проширивање њених „граница корисности' велика држава, веће политичке и привредне могућности. Радничка класа je y том видела проширивање територије за класну борбу и за јачање евојих редова радницима са тих територија. Радничка класа je на то гледала дакле, са позиција пролетерских интереса и већих и ближих могућности укидања капитализма као крајњег циља.

Др.

Ружица Гузина

САСТАВ СКУПШТИНА И ПОЧЕТАК ПРЕТСТАВНИЧКОГ СИСТЕМА У СРБИЈИ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА (ДО 1839)

У уставноправној ‘историји Србије XIX века скупштине, које су одржаване првих деценија постојања српске буржоаске државе, нмају изузетан, посебан значај. У том првом раздобљу, када крупне старешине теже да ce што више осамостале y својим областима и када пружају већи или мањи отпор Карађорђевој централној власти и касније Милошевој власти, установа скупштине вршила je пре свега улогу једне централизаторске и „државотворне” политичке силе. Чак и као опозиционе, скупштине тада играју значајну улогу, пре свега као централни колегијални органи, као ,органи који обједињавају старешине као претставнике својих крајева (нахија) нове српске државе, као органи дакле, који y великој мери доприносе, с једне стране, изградн.и и јачању државе, a с друге стране јачању националне свести и успешном развитку ослободилачке борбе српског народа. Због таквог значаја и улоге коју су y прве четири деценије одиграле скупштине, од нарочитог je интереса испитатн што je циљ овог рада њихов састав и начин формирања, јер je од тога умногоме зависио и њихов однос према кнезу и према народу, њихов карактер, једном речн ИјИХовз улога и њихов историски значај.