Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

135

ПОЧЕТАК ГСРЕТСТАВНИЧКОГ СИСТЕМА У СРБИЈИ

Састав скупштина y периоду 1804—1813 не оамо да ce разликовао од скупштина одржаних y периоду 1815—1839, ôero ce мењао и y току оваког од та два основна периода. Линија њиховог развитка ишла je углавном од именованих старешинск-их скупова ка изборним, y правом смислу речи претставничкнм органима. I, У развитку Србије Првог устанка, y погледу састава њених скупштина, можемо разликовати два периода: 1. од 1804—1806, и 2. 1806 до 1813 (1). 1. У првом периоду на централним скупштинама учествује знатан број кнезова и кметова који су под Турцима y Београдском пашалуку добили звања и низ привилегија ферманима од 1793—1796. На првим скупштинама од 1804—1806 показало ce да су стари кнезови били ти који су вукли ка компромисном решавању слорних питања с Турцима, y циљу заштите привилегнја које су имали под Турцима. На првој устаничкој скупштини y Остружници 1804, судећи према потписима на појединим документима са ове скупштине као и према потписима на протоколу саставл>еном y Земуну 28 априла 1804 (2), састав je био врло шаролик. Поред кнезова и војних старешина, на скупштинн je био присутан известан број свештених лица, трговаца, хајдука н угледних људи. претежан део учесника скупштине чинили су кнезови и војне старешине. Вероватно да овим бројем присутних лица није исцрпљен број учесника на Остружничкој скупштети. Према казивању Јанићија Ђурића, на скупштину je Карађорђе позвао и „неке главне Србе трговце и пријатеље србске да и они дођу на скупштину y Остружницу, који и дођу (како ти): прво Милутин Топал, Милош Урошевић, Димитрије Ратжовић“ (3). Број учесника на Остружничкој скупштини није био велики, јер je Карађорђе аа скупштину позвао старешине нахија са по два три угледна човека (4). Под претпоставком да су сви дошли Није могло бити више од 50 људи. Из напред делимично изложеног састава Остружничке скушптине не би ce могло тврдити да je она по свом саставу била изразито скупштина каезова, a још мање само нових војних старешина. По политичким захтевима који су били постављени на скупшт-ини, тј. по захтевима који су са ње били упућени Порти, могло би ce рећи да je њена делатност била усмерена пре на заштиту оних привилегија кнезова које су они имали под Турцима него ли на заштиту интереса нове сеооке буржоазије која ce бо-

(1) Из оскуднлх података y изворима о саставу скупштина не може ce дати исцрпна слика појединачног састава скупштина y Устанку. Ово утолико пре што имена учесника нису посебно записивана, изузев потписа на појединим молбама упућеним Порти, Русији и Аустрији као и потписа старешина на заклетвама датим Карађорђу и Совјету на скупштини 1811. (2) На Остружничкој скупштини били су присутни: Младен Миловановић, Ђуша Вулићевић, Теодосије Маричевић из Орашца, Јанко Катић, Веса Велимировић, Васа Чарапић, Сима Марковић, Прота Алекса Лазаревић из Шоттича, Павле ПоповРlћ из Вранике, Јуриша Михајловић из Грабовца, Петар Ерић из Звечке, Ђорђе Миловановић из Железника, Марко Даљанчевић из Остружнице, Радоје Трнавац из Раниловића, Риста Радојичић из Блазнаве, Танаско Рајић из Страгара, Ранко Радкћ из Неменикућа, Рака Лајевац, Прота Магија Ненадовић, Милоје Петровић из Трнаве, Михајло Лазаревић из Шопича, Милан Обреновић из Бруснице, Теодасије Филиповић из Кнића, Сава Игуман Раванички, Јасип Игуман Каленичски, Милоје Вукашиновић, Прота Јагодински, Јосип прота пожаревачки. (3) Причања савременика о Првом устанку, Београд. 954, 72. (4) Исто, 72.