Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

136

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

рнла за дефинитивно укидање феудализма, искључујући сваки компромис с Турцима. Учешће знатног броја свештеннх лица на Остружничкој скупштин-и може ce тумачити тиме што je то била прва скушптина старешина из свих ослобођених крајева. У оквиру захтева према Порти расправљана су н питања која су ce тицала цркве и њеног положаја према Порти. Објективно, y новоствореној српској држави свештенство je било савезник сеоске буржоазије; оно није могло ићи на стварање компромиса с Турцима, јер турски феудализам y Београдском пашалуку није дозвољавао слободан развој нн српској цркви. И на Остружничкој скупштини 1805, већину учесника чинили су стари срески кметови и кнезовн, затим известан број истакнутих војних старешина; остало су били буљубаше, бивши „фрајкорци" и мањи број свештених лнца. Остружничка скупштина од 1805, дакле, по свом саставу н карактеру, била je слична скупштини која je одржана y истом месту 1804 (5). После битке на Иванковцу септембра 1805 и великих успеха које су устаници имали крајем ове и током 1806, компромисна политика кнезова изгубила je своју вредност, na je према томе и улога кнезова y одлучиван.у на скупштинама била скоро безначајна. Отуда je већ на ск>тlштини y Борку септембра 1805 учествовао много већи број мањих и веЈlих војних старешина y раду скупштине. По казивању проте М. Ненадовића, за скушптину y Борку из Боговађе je одабрано око 300 „најотменијих" људи (6). Нема сумње да je Прота под „најотменијим" подразумевао све старешине, бимбаше и буљубаше. Поред ових 300 људ« које су Ненадовићи довели, Карађорђе je на ову скупштину позвао „све онога времена и веће и мање старешине, не изоставши ни Јакова, његова синовца проту Матију и Божу Грујовића" (7). По Вуку, Карађорђе je на ову скупштину позвао знатније поглавице (8). На скупштини y Смедереву децембра 1805 такође je учествовао знатан број војних старешина и свештених лица (9). 2. Од 1806—1813 године, ма да и даље ниједннм скупштинским акгом нити одлуком Совјета није био предвиђен састав скупштина, на скупштине су позивани и имали одлучујућу реч војне старешине. Старешине нису појединачно бирани као скупштински посланици, али су посебно позивани на скупштине на основу функција које су имали. Тако je, например, Карађорђе послао позиве старешинама за скупштину y Хасан-Пашиној Па-

(5) Списак учесника скупштине који су потписали априлску молбу 1805: Матија Ненадовпћ, Хаџи-Мелентије Стефановић. архимандрит, архимандрит Глигорије Радојичић, архимандрит Хаџи-Константин, прота руднички Радојица Жујовић, прота јадрански Пантелејмон Дивљанић, прота београдски Марко Ненадовић, прота крагујевачки Атанасије Поповић, прога јагодински Милоје Вукашиновић, прота шабачки Хаџи-Георгије, прота пожешки и ужички Милутин Илић, игуман раванички Сава, прота пожаревачки Антоније, свештеник грочански Стеван, свештеник ваљевски Пантелејмон. Од старешина: Карађорђе Петровић, Јаков Ненадовић, Јанко Катић, Сима Марковић, Миленко Стојковић, Лука Лазаревић, Милан Обреновић, Васа Чарапић, Станоје Главаш, Стеван Синђелић, Јефта Кисовић кнез јагодински, Вујица Вулићевић, Радић ГТетровић, Милован Грбовић, Лазар Мутап, Алекса Лукић војвода ужички, Живко Дабић војвода соколски, Милић Кедић војвода јадрански, Милић Вукић, војвода драгачевскЈ!, Пеја Јанковић кнез ваљевски, Младен Миловановић и Петар Добрњац. (6) М. Ненадовић; Мемоари, Београд, 1867, 188. (7) Л. Арсешlјевић-Баталака: Историја српског устанка, I, Београд, 1898, 175. (8) Вук Караџић: Грађа, 61. (9) М. Вукићевић; Карађорђе, 11, 303