Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

137

ПОЧЕТАК ПРЕТСТАВНИЧКОГ СИСТЕМА У СРВИЈИ

ланци 1809. Један такав позив упућен je од стране Карађорђа 29 новембра 1809 Миленку Стојковнћу. Миленко je на тај позив одговорио: „Ваше писмо од 29 септемврија т.г. y којему пишете да ћете скупчину чинити y Хасан Пашиној Паланки и мене зовете да тамо y скупчину дођем и тамо будем y суботу 2 октомвра данас гаримио сам га, и да ми опстојатељства дозвољавају не би могао на уречено време д-бћи зб-ог закасненија писма вашега“ (10). У писму Миленку Стојков-ићу од 2 октоб-ра 1809 Карађорђе говорн такође само о старешинама као учеоницима скупштине од којих „полак старешина" није дошло због ратне ситуације (11). To исто чини Баталака помињући једино старешине као учеснике ове скушптиие (12). Пракса позиваша старешина на скупштине одржала ce све до пропасти устанка (13). На скупштину y Крагујевцу 1813 Карађорђе je позвао „све војводе и друте старешине из целе земље“ (14). Вук такође наводи да je Карађорђе на ову скупштину позвао све војводе (15). Из Карађорђевих позива старешинама на скупштине као и из казивања савременика о учехвћу старешкна на њима, може ce нзвући закључак да су старешнне биле једини учесвици окушптина, позвани да решавају о свим проблемима који су ce постављали цред скупштнне. У старешинском слоју, правила ce разлика између великих и малих старешина (16); та разлика правила ce и приликом позивања старешина на скупштине. Карађорђе ce y беседи одржаној иа скупштини 1811 обраћа командантима, војводама, кнезовима и кметовима (17), a често ce и y казивањима савременика подвлачи да je Карађорђе позввао на скупштине велике и мале старешине (18). Ова подела на веће и мање старешине практично je изгубила значај после скушптинских одлука од 1811, када су велика старешинства углавном укинута и створен велшш број војвода који су непосредно зависили од Карађорђа. У неким изворима помиње ce и народ као учесник ове или оне скупштине. У вези са скушптином y Хасан-Пашиној Паланци, опозиција je обавестила руску команду о учепгћу народа y раду ове скупштине, желећи да ва тај начин још више истакне значај одлука донегих на овој скупштини, односно одлука које je опозиција касније променила. „На овом збору y Хасан Пашиној Паланци, пише Миленко Стојковић Родофиникину 6 октобра 1809, -—• биће много простога света који позива Младена и Милоја

(10) Богишићев архив y Цавтату, Исписи, књ. VIII, Л. 162. (11) Исто. (12) Баталака: Историја, П, 593. (13) Сачуван je Карађорђев позив ваљевским старешинама за скупштину y Враћевшниди 1812. Карађорђе им пише: ~Дјела општенародна ползе касајушчасја изискују учинити опшче собраније свију старешина [подвукла ЈБ. К.]. Державе наше, кое назначујем да буде y манастиру Враћевшници код свето г а краља 15-о сего августа месеца на веллку Госпођу” („Голубица”, V, 210). (14) Милош Милисављевић: Грађа за политичку историју Срттску новога времена, „Гласник Српског ученог друштва”, књ. 75, 1892, 233—235. 15) Грађа, 126, „Голубица”, V, 217. (16) Вук о томе пише: „Истгочетка je свака наија имала свога комендата, a комендат je имао под собом по неколике бимбаше или (као што су ce послије звали) војводе, a војвода je имао под собом по неколико вел и к е буљубаше или (као што су ce послије звали) капетане, a капетани су имали над војницима свакога села по једнога малог буљубашу као каплара”. VyK Карацић: Из историје Прваг српског устанка, y редакцији Р. Перовића, Београд, 954, 67. (17) Богишићев архив, Исписи, књ. XI, Л. 44—45; Стојан Новаковић: Уставно питање, 88 —90. (18) Јоановић: Историја најважнијих догађаја y Сербии, Н. Сад, 1847, 73; Баталака: Историја, 11, 862.