Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

138

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да положе рачуна о народном новцу којв je дошао y њихове руке [. . .] Народ одбија да убудуће ратује против непријатеља све дотле док не види код себе началнике руске и њихову војску y нашој земљи" (19), Поводом ове скупштине Родофиникин je писао Багратиону 30 новембра 1809 како га je Живковић обавестио „да су нарад и старешине направ-иле отгшту скупштину под претседништвом Карађсрђевим [. . .]“ (20). Српски депутати изабрани на поменутој скупштини Милан Обреновић, Петар Добрњац и ХаџиМелентије писали су из нстих разлога Родофиникину 2 децембра 1809, како je y Београду одржан „сабор всенародни". У вези с тим извештајима опозиције о наводном учешћу народа на овој скупштини као н »а неким каснијвм скупштинама (21), т.реба истаћи да je опоаиција давала извештаје о учешћу народа на скупштинама редовно y оним случајевима кад je на скупштинама било речи о прихватању руског покровитељства и кад je опозиција захтевала да ce управа y Србији саобрази руском државном уређењу (22), мислећи да ће на тај начин прибавити већи ауторитет скупштинским одлукама. На једном месту y ~Известију Карађорђевом" помин»е ce народ, поред старешина, као учесник скушптине y Крагујевцу 1813 (23). Међутим, y позиву упућеном Матији Ненадовићу, народ ce уопште не помиње, него ce помињу једино старешнне. Карађорђе пише Проти: „Дајемо вам знати како расписуемо данашшим даном свим војводам нашим да имаду доћи на скушптину која ће бити y Крагуј-евцу о малом божићу“ (24). Да народ заиста није учествовао y раду скуиштина ни првих година, a поготову не каоније, види ce и из сачуваних потписа на појединим скупштинским документима и из Карађорђевих позива старешинама да учествују y раду скупштина. Из потшгса учесника скупштине 1811 на заклетви датој Карађ-орђу на верност, може ce видети да од 66 потписника највећи број чине војне старешине, a остало су буљубаше, кнезови и свештена лица (25). Међу свештеницима био je известан број војних старешина. Старешвве су на скупштине долазили са својим момцима. Опозиција je, на челу са Јаковом Ненадовипем, 1810 искористила ове момке да направи притисак на Карађорђа који je морао да отпусти Младена Миловановића из Совјета и да доведе Јакова на његовс место (26). Имајући лоше искуство с момцима Јакова Ненадовића на скупштини 1810, Карађорђе je y каснијим позивима одређивао старешинама к-олико момака могу повести (27). Карађорђе je такође долазио на скупштину са св-ојим момцима (28).

(19) Богишићев архив, Исписи, књ. VIII, Л. 160. (20) Исто, књ. VIII, Л. 322—323. (21) Споменик СКА, XXXVII, 120. (22) Богишићев архив, Исписи, књ. VIII, Л, 346 —349. (23) Известије Карађорђево, ГДСС, св. 4, 1852, 158. (24) „Голубица”, V. 217. (25) Богишићев архив, Испити, књ. XI, Л. 55 —57. (26) Грађа, 84. (27) У позиву Антонију Пљакићу за скупштину 1811 Карађорђе je наредио да поведе са собом једног или двојицу момака (Архив САН, бр. 529). У позиву ваљевским старешинама за скупштину y Враћевшницу 1812, Карађорђе им je такође наредио да са собом поведу два-три момха („Голубица”, V, 210). Исто такву наредбу видимо и y позиву Матији Ненадовићу за скупштину y Крагујевцу 1813 („Голубица”, V, 217). (28) Нићифор Нинковић, описујући скугтштину y Враћевшнкци 1812 између осталог, пише: „Сутрадан, после ручка одма, заповеди Карађорђе те од Гружана Hđnpaßii једну повелиху кару, И Петар Јокић, буљубаша. повика: „Сви војводе и писари да имаду y кару ући, a друни нико!” Сад војводе, не