Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Старешински момци ниоу учествовали y раду скупштина, нити су били њени чланови, али су могли посредно имати извесног утицаја на доношење скупштинскнх одлука, нарочито y прво време када су старешине могле да доведу већи број момака. У вези са саставо.м скупштина потребно je таксфе напоменути да je честа пракса y Устанку била да и Совјет 'учествује y раду скупштина. На скупштини y Смедереву 1805 били су присутни „и чланови Управнога Савета" (29). На скупштини y Београду 1808 такође. Према извештају из Србије, француски вице-конзул y Букурешту обавестио je француског министра иностраних дела как-о на скушптини y Хасан-Пашиној Паланци 1809 присуствује и цео Совјет (30). По причању Младена Миловановића, на скупштини y Враћевшници 1812, поред старешина, присуствовали су „сви претседатељи магистратски, сав велики Суд Народњи [...]“ (31). Интересантно je најзад споменути и Вуково казивање да су и Цигани имали свога војводу који je позиван на скупштину каО и остале војводе (32). Социјалнн положај свих учесника скупштине y току Устанка -гешко ce може пратити, дело.ч због тога што нам нису позната сва њихова нмена, a уколико су позната (као например, са скупштине y Београду 1811) :нема довољно података о имовинском н друштвеном положају сваког учесника понаособ. Но већ из досадашњег излагања могла би ce добити општа слика ооцијалног положаја старешина учесника скупштина. Већи део војних отарешина и пре Устанка чинили су, као што je познато, богати трговци спчжом који су ce током Устанка још знатно више обогатили, захваљујући тсхме што су y својим нахијама, нарочито y почетку Устанка, били неограничени господари. Куповинама турских кућа и имања, још су више увећали овоја богатства. Поједине старешине су за „превелике заслуге отачеству добијали извесне поседе на поклон (33). Честа пракса y устанку била je да старешине насилним путем обезбеђују своја права (34). Неке су старешине y својим нахијама држале монопол трговине основним животним намирницама (35). Уопште узев, имовински и друштвени положај старешнна y Устанку био je знатно изнад положаја широких народних слојева. Старешине су били најбогатији љу.ди y Устанку и на основу таквог свог материјалног и 'друштвеног положаја -они су тражили и одговарајуће учешће y управљању државом, тј. поделу врховне власти с Карађорђем. У тој борби, која ce водила и на скупштинама, није ce увек водило рачуна о интересима широких народних слојева. С обзиром да народ није бирао старешиве као своје претставнике y скупштинама, нити су старешинска звања била изборна (изузев ретких примера избора нижих старешвна на локалним скувштинама), скушитине y Устанку нису биле тхрава претставничка тела.

знајући план чему je, богме ce млоги уплаше говорећи: ~Сад he од нас бити шта ће бити!”... 'Уђемо сви и кара ce затвори”. (Грађа за историју Првог српског устанка, y редакдији Р. Перовића, Београд, 1954, 116). (29) Вухићевић: Карађорђе, 11, 301. (30 Гавриловић: Исписи, 503. (31) Баталака: Историја, 939. (32) Вук Караџић: Први српски устанак, 67. (33) Младен Миловановић je од Карађорђа 1809 добио на поклон Аду Циганлију („Споменик СКА”, 34, 1898, 72), (34) „Коло”, П, 1901, 591 —592; Карађорђев деловодни прсггокол, Но. 1427. (35) Протокол шабачког магистрата, Но. 379.

139

ПОЧЕТАК ПРЕТСТАВНИЧКОГ СИСТЕМА У СРБИЈИ