Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

140

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Организација скупштина y току Устанка није била посгављена на довољно чврстој основи. На скупштинама није присуствовао унапред утврђен број лица, нити су учествовала иста лица, што je донекле разумљиво, јер су на скупштине позивана и нова лица која су y току Устанка стицала старешинска звања. Из потписа на појединим скупштинским документима, уколико ce може прихватити да су потписници били једини учесницв скупштина, може ce претпоставити да je на појединим скупштинама присуствовало до око 60 старешина (36). Каткад je на скупштинама могло бити и више лица (налример, на скушптини y Борку 1805). У више махова y току Устанка дешавало ce да опозидија бојкотује рад окупштина одбијајућн да дође на њих, a самим тим сматрајући ce ослобођеном обавезе да поштује скупштинске одлуке. Например, на скупштини y Хасан-Пашнној Паланци Миленко Стојковић и неке старешине, које су биле y -опозицији према Карађорђу, не само да нису дошли на скупштину већ су, неке скупштинске одлуке изменили Скупштине je формално сазивао Врховни вожд и њима претседавао (37). Према томе, одлуке скупштине биле су одмах правоснажне; за њих није била потребиа никаква накнадна потврда од стране шефа државе, 11. Мада по усменом опоразуму између Милоша и Марашли-Алипаше скупштина није била предвиђена као орган власти, она je пошто je и пре овог споразума постсјала, a с обзиром да je no споразуму остављено српсквм органима разрезивање и прикупљање пореза de facto и даље остала орган власти. Beli на првој скупштиаи која je одржана средином депембра 1815 после споразума Милоша и Марашли-Али-паше, донета je одлука да ce скупштине одржавају редовно о Ђурђеву дне и Митрову дне да би ce на њима одређ.ивао и састављао буџет и вршило разрезивање пореза (38). Овакве сжупштине одржаване су два пута годишње до Сретењског устава, a једанпут годишње после Сретењског устава (39). Надлежност Ђурђевданских « Митровданских екупштина није ce исцрпл>ивала y саставл>ању буџета и разрезивању пореза, Bei ce на њима врло често расправљало и деноснле одлуке и о другим важним питањима. Поред ових редовних полугодишњих односно од 1835 годншњих скупштина често ce одржавала и тзв, велика или главна скупштина (бар једанпут годишње); она je давала мишљења, расправљала и одлучивала о најзначајнијим питањима, као што су: избор кнеза и наследност кнежевског звања, избор српских депутација, усвајање српских устава, читање и прихватање фермана, хатишерифа и др. (40). Разликовање скупштина на редовне и велике значајно je не само због њихове надлежности него знатно више због њиховог састава. Међутим, треба истаћи да строга подела скупштина на редовне и велике на основу њихове надлежности није сасвим могућа, јер ce и на редовним скупштинама често расправл.ало о важним питањима о који.ма je иначе решавала велика скупштина. •

(36) Новаковић: Уставно питање, 93 —94. (37) Богишићев архив, Исписи, књ. VIII, Л. 322 —323. (38) М. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије, I, 133—137. (39) Исто, 179. (40) Разликовање између редовних и великих односно главних скупштина углавном je усвојено y нашој историографији (М. Петровић: Финансије I, 180; М. Гавриловић: Милош Обреновић I, 322 —323; С. Јовановић: Политнчке и правне расгтраве, 25 —27).