Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПОЧЕТАК ПРЕТСТАВНИЧКОГ СИСТЕМА У СРБИЈИ

147

ству срескнх старешина. Обавештавајући кнеза Милоша о одржаним скупштинама по окрузима, Арсеније Андрејевић између осталог, тшше: ~По височајшему Ваше Светлости Налогу од 4 т. Но 1545 касатељно скупштине Народне по окружијама то чест имам Вашој Светлости Рапортом овпм всениучајше претставити, да сам тек јуче после панађура ћуприског y Теменић y село Баћин изишао и данас објавио височајши Налог и жеље Ваше Светлостн свом Народу целог окружија Јагодикског, кои je на скупштину позват био, гди су и Надлежне срезске старешине присуствовале, ког народа било je до 600 л>уди. Разумевши дакле Народ жеље Ваше Светлости [...] добровољно без нкаквог отлагања изабралн су одређено им Височајше число људи, к мени писмено купно с нзабратнм људма за скупштину предали [. . .]” (66). Број посланика које су окрузи бирали y овом лериоду није био исти на свим скупштинама, као уосталом и на ранијнм скупштинама; тако je на Спасовској великој скупштини 1837 присуствовао већи број бираних депутата него на каснијој скупштини y Београду 1839. Из сачуваних спискова посланика који су учествовали на Спасовској скупштини 1837 видимо да je из свих округа присуствовало укупно преко 700 депутата. Од тога: трн епископа, три пуковника, 85 чиновнкка и капетана, 50 свештеника, 137 претставника трговаца, 410 сеоских претставника (67). Сви депутати који су присуствовали скупштини б«ли су претставници округа. Наиме, y укупни број окружних посланика улазили су свештеници и војни команданти, што није био случај приликом избора пооланика за скупштину 1839 где су свештеници бирани по епархијама, a војни комаиданти позивани посебним позивима које им je упућивао кнез Милош. ИзбО|р варошких и сеоских депутата обављао ce на локалним скупштинама округа. Из постојеће архивоке грађе о овој скупштини не може ce видети да ли су посланици добијади пуномоћја као на неки.м претходннм скупштинама. Изгледа да je било довоЛане> да магистрати y име округа пошаљу спискове изабраних депутата. На скупштини у. Београду фебруара 1839, на којој je обнародовав тзв. Турски устав, учествовало je много мање посланика него на претходној скупштини. Ооим тога постојала je разлика y начину избора депутата и y позивању осталих лица. У распису од 16 јануара 1839 који je упућен овим магистрати.ча предвиђен je начин избора сеоских и варошких депутата и дато упутство о слању осталих лица. Према овом распису, број изабраних депутата je одређиван према величини округа. Магистрати су y договору са среским старешинама распоређивали број депутата по срезовима, водећи при том рауна о броју порескнх глава. Избор сеоских депутата ce вршио на сеоским скушптинама под претседништвом среских капетана. Спискови изабраних депутата на среским скупштинама слати су магистратима округа Избор варошких кметова, као и избор лица трговачког 'или занатлиског реда, обављао ce y магистрату дотичног округа. Изабрана лица требало je да буду „најблагоразумнија и најчестнија" y своме округу. По завршеном избору сеоских и варошких депутата, магистрати су састављали спискове изабраних лица по срезовима односно варошима, потписивали их и потврђивали магистратским печатом.

(66) ДА НРС, Јагодинска нахија, КК/ХХ 860. (67) ДА НРС, Совјет, 1837, Но. 267, К Но. 2142, А.