Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

148

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У број посланика које су скрузи давали улазили су I—2 претставника магистрата и I—3 среске старешине, Војви команданти, чиновници и свештеници нису улазили y број депутата које ,су окрузи слали. У поменутом распису Милош je посебво нагласио да „[. . .] Воене команданте и средоточнога правленија чиновнике позваћемо ми кад тому време дође сами, a свјашченство посредством Гошодина Митрополита" (68). Заиста, 24 јануара 1839, Милош je посебним циркуларом позвао војне команданте да дођу на скупштину (69). Свештеници који су учествовали на овој скупштини бирани су по епархијама (70). Посебни позиви за екупшти-ну упућени су Совјету и Великом суду y Крагујевцу. Совјетници и чланови Великог народног суда позвати су да дсфу неколико дана раније како би ce могли „саветовати" о питањима која je требало изнети на окупштнну (71). На фебруарској скушпт-ини y Београду 1839, учествовале je из свих округа 318 посланика. О.д тога 18 претставника магистрата, 33 среске старешине, 32 варошка претставника и 232 сеоска претставника (72). Ако томе додамо паред свештеника и остале учесннке који нису бирани по окрузима негс именовани од народа, као што су били војни команданти, чиновници, совјетници, чланови Великог народног суда, онда укупан број посланика ипак није био мали. Међутим, ако упоредимо број бираних депутата на овој скупштини с бројем на ранијим скупштинама, наћи ћемо да je он знатно мањи. На Милошеву иницијативу дошло je до смањивања броја бираних депутата, јер ce Милош y то време налазио у, прилично незавидној ситуацији. С једне стране, притисак опозиције бивао je све већи због успеха који су постигли добијањем такозваног Турског устава који je знатно ограничио Милошеву власт. С друге стране, осећало ce извесно бунтовно расположење међу широким народним слојевима, који су вероватно били информисани о садржају устава много пре скупштине; затс ce Милош бојао једне велике скупштине, коју би опозиција врло лако могла да окрене против њега. Колико ce Милош бојао немира на овој скупштини види ce и из ггисма које je упутио београдском начелству. Милош ту пнше: „Како чуемо, већ су почели гдекоји овде предрасуждавати и чинити закл.учение о содержанију посланог Нам из Цариграда Устава Сербие. По овому, ми не сумњамо да te и међу лицима на скупштину позваним [п-одвукла Ај. К.ј разни о делима овим разговора бити. И као што je искуством осведочено, да ce лако догодити може да међу хшогим толкованијима буду једна другим противна и да толковател.и, желећи сваки овоју опозицију одержати, међусобом сваде ce, чим ce јавни мир и поредак наруши, то за предупредити ово, и за удалити раздор и немир, кои «нам свагда, a највише сад при овако важном На-

(68) ДА НРС, Мин, иностр. дела, В. Ф. IV. 1839. (69) ДА НРС, Мин. иностр. дела, В. Ф. IV. 1839. (70) ДА НРС, ЗМП, Београд, 14 фебруар 1839. (71) ДА НРС, Мин. иностр. дела, В. Ф. IV. 1839. (72) По окрузима број послашгка био je следећи: округ београдски 19 посланика; шабачки 18; ваљевски 25; подрињски 45; ужичкп 17; чачански 20; крушевачки 17; алексиначки 12; гргусовачки 13; црноречки 13; крајински 22; пожаревачки 26; ћуприски 18, јагодински 19; крагујевачки 24; смедеревски 20; руднички 18.