Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

154

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

буквално иемогућио описати једну појаву y свој њеној коикретној одређености и јединственој конфигурацији, без обзира на то колико je појава y питању просторно-времешжи ограничена и колико je напора неко вољан да уложи y том правцу. Свака искуствена појава, чак и она која je наизглед сасвим проста, састављена je, навме, из бесконачно много појединости, тако да и најбрижљивији опис никад не може да обухвати све. Који he аспекти и односи између конкретних појава бити издвојени y циљу испитивања, a који занемарени, зависи од природе проблема или, тачније, од претходних теориоких интереса онога који посматра. У том погледу, уосталом, нема никажве битне разлике -између теориских и историских наука. Јер и y овим последњнм наукама, код којих преовлађује интерес за појединачно, опис je нужно сележтиван, што значи да писана историја претставља еамо бледу слику онога што ce стварно догодило. Ако би хтео да опише све, всторичар никад не би могао да заврши свој посао, a ако би y томе чак и успео, y иепрегледној маси појединости било би врло тешко открити ооновне линије историског развоја. MebvTHM, управо због тога што не воде рачуна о свим опажајним особинама конкретних појава, Beh само о њиховим појединим аспектима, сегментима или дтшензијама, научне теорије излажу ce приговору да je њихов садржај врло сиромашан. Штавише, ове теорије ce каткад оштро супротстављају свакодневном искуству као нешто вештачко, нестварио, фиктивно. Али мада ce мора признати да између науке и овакодневног искуства постоје значајне разлике, велика je заблуда ако ce мисли да ce ове разлике пре свега састоје y томе што на једној страни долази до изражаја апстрактан, a на другој конкретан начин приступања свету .искуствених појава. Јер притом ce заборавља да и свакодневно искуство (разуме ce, ако ce ово схвати као знање које je стечено иа основу интунције, животне мудросги или практичне умешности, a не као непосредно чулно опажање) стално оперише с извесним апстракцијама, само што су ове много ближе и разумљивије, али истовремено и далежо мање значајне, одређене и поуздане од оних које стварају поједвне паукс. Уствари, сва разлика између науке и свакодневног искуства потиче отуда што je њихов став према теориским претпоставкама помоћу. којих ce врши издвајање, прикупл>ање и сређивање искуствених података начелно друкчијн: док je y науци, која ce руководн методолошким постулатом да сваки кораж y процесу истраживања треба да буде јасно и унапред одређен, употреба ових претпоставки свесна, намерна и брижљиво припремљена, «.и-хова употреба y свакодневном иску.ству je случајна и несвесна. Од какве je стратешке важиости ово свесно ограничавање ширине и дубине захвата појединих наука y свет искуственнх појава, једва je потребно напоменути; кад теорвске претпоставке које служе као основ за нзбор предмета истраживања не би унапред биле познате, њих би, очигледно, било тешко ослободити ce. A то другим речима значи да бп, y том нежељеном случају, напредак науке могао бити доведен y питање. Елемснтарни појмови и теориске конструкције. Мада je њен крајњи цил> да постави и систематски повеже хилотезе о односима између искуствених појава, наука ce не бави тич појавама непооредно. За обележавање поје-