Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИЗА ПОЈМОВА У ДРУШТВЕНИМ НАУКАМА

155

днних аспеката стварности на које ce усредсређује, она ce служи појмовима. Појмови претстављају основно средство «аучне активности; без њих било би немогућно идектификовати искуствене чиниоце чије међусобне односе треба испитати, као што би исто тако било немогућно упоредити резултате до којих ce истраживањем дошло. У почетним фазама развоја свака наука преузима речник свакодневног искуства, тако да су многе научне хипотезе најпре изражене помоћу елементарних појмова позајмљених из тог речника. Уколико ce, међутим, више развија и достиже виши ступањ зрелости, наука ствара властите појмове који често нимало не личе на оне које употребљавамо y свакодневном искуству (3). Сви појмови стоје уместо неких појава или, тачније, претстављају оне аспекте стварности који нас интересују. Због тога што имају чисто лички карактер, појмове треба брижљиво разликовати од појава које помоћу њих намеравамо да обухватимо. У извесном смислу може ce рећи да појмови нису ништа друго него скраћено или кондензовано упутство о томе како треба схватити поједине делове стварности. Јер њихов основни задатак je да разврстају појаве с подручја на које ce односе y шире или уже целине, однооно категорије: свођењем многобројних појава на исти заједнички именитељ, појмови треба да обезбеде прегледност искуственог материјала и да упросте руковање с њим. Пошто степен апстракције коме y истраживању прибегавамо није увек подједнак, јасно je да између појмова постоје велике разлике. Неки појмови ce врло мало удал.ују од опажајне конкретности искуствених појава које претстављају. Такви су готово сви елементарни појмови којима ce служимо y свакодневном разговору. Али поредУњих има појмова чије су везе с искуственим псјавама врло далеке. Ове појмове не везујемо за иокуствене појаве које je лако посматрати или мерити, већ за логичке односе између других, мање апстрактних појмова; тек преко ових паследњих, може ce ближе одредити њихово искуствено значење. Сви пој!мови које наука ствара адносе ce на искуствене појаве преко других појмова. Стога je за научне појмове уобичајен назив теориске конструкције (4). Зашто наука напушта језик свакодневног иокуства и настоји да изгради читаву мрежу апстрактних и сложених појмова, објаснићемо одмах. Из онога што je напред речено произлази да удаљавање науке од -свакодневног иокуства није 'олучајно. Али стварно објашњење ове тенденције -неодложно захтева да ce узме y обзир крајњи циљчнаучне активности. Akq ce овај цил> заиемари, лако je подлећи иогрешном утиску да су научни појмови произвољан и езотеричан превод елементарних појмова, створен y намери да збуни непосвећене. Уствари, науч-ни појмови су неопходан саставни део иаучних теорија. Пошто наука тежи да постави и систематски повеже хипотезе □ односима између искуствених појава, она мора да употреби такве појмове који ће y истраживању најбоље послужити том циљу. Јер ако појмови нису орећно изабрани, тј. ако између њих нема никаквих искуствених односа, онда кстраживање мора остати неплодно.

(3) Carl G. Hempel: op. dt., pp. 16 —28. (4) Richard B. Braithwaite: op. dt., pp 79 —85; Carl G. Hempel; op. dt., pp. 29 —39.