Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

156

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ha пр.ви поглед може изгледати неприхватљиво објашњење које ce овде даје. Како je могућно претпоставити да je искуствене односе лакше открити између појмова који претстављају логички склоп других појмова, него између појмова који су сасвим близу искуствених појава? Да ли уопште има смисла рећи да наука напушта оквире овакодневног искуства само због тога што помоћу елементарних појмова није y стању да постигне цил> коме тежи? Али мада привидно неизбежан, овај кесклад je лако отклонити. Сви појмови који ce непосредно односе на искуствене појаве имају, наиме, виз недостатака. Међу тим недостацима, довољно je поменути два најважнија: 1 ) пошто једнообразност употребе ових појмова није обезбеђена, њихово значење je често сасвим непрецизно; 2) пошто хипотезе које ce помоћу тих појмова могу створити имају врло ограничен обим (а често и многе „изузетке' ), теориска важност тих појмова je незнатва (5). Постоји само један вачин да ce ове тешкоће преброде, a тај je; створити нове појмове који ће бити не само прецизнији и поузданији, већ и стратешки значајнији и плоднији од елементарних појмова. Пред таквом алтернативом, науци не преостаје ништа друго него да ce удаљи рд свакодневног искуства. Да би поставила и систематски повезала хипотезе које имају висок степен прецизности, које je лако проверити и чије je пол>е примене врло широко, наука je неизбежно упућена на то да сама створи «ове појмове и да развије своју техничку терминологију. Јер теориски развој науке пре свега зависи од развијености њене појмовне мреже. Метод дефинии,иј& и метод спецификаџије значења. Koje аспекте искуствених појава треба издвојити' y циљу проучавања и како створити плодне теориске појмове који ће стајати уместо њих, посебно je питање y које ce овде нећемо упуштати. Напоменимо само узгред да je врло тешко (ако je уопште могућно) саставити листу формалних упутстава о томе шта истраживач y некој научној области треба да предузме да би дошао до плодних теориских појмова. Стварање ових појмова je саставни део ширег процеса који називамо стварање научних теорија и, као такво, претставл.а врло сложен стваралачки подухват. Према томе, приручник за стварање ваучнпх појмова морао би да садржи ни мање нн више него општи програм за развијање научне теорије, што je, очигледно, једва делимично остварљив задатак. Много лакше je размотрити начин употребе теориских појмова који су једном већ створени, него сам процес њиховог стварања. Да употреба ових појмова y емпириоком истраживању намеће низ проблема «оје никако не треба потцењивати, речено je већ y самом почетку наших излагања. Зашто je то тако, сасвим je очнглсдно: уколико je isehe растојање између појмова и искуствеиих појава на које би ти појмови требало да ce односе, утолико има више изгледа да ће они бити погрешно схваћени, тј. верО'ватније je да ће доћи до неспоразума. У циљу предупређења излишних сукоба, неопходно je поклонити посебну пажњу анализн тих појмова. Стога проблем дефшшције или спецификације значења заузима средитно место y свим фазама научне активностн.

(5) Carl G. Hempel; op. cit., pp. 20 —21