Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

158

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да нас обесхрабри. To што je теориски вајважније појмове немогућио дефинисати не значи да ови морају остаги безнадежно празни и неодређени, одаосно неупотребљиви y научном истраживању. Постоји један други, мање строг облик анализе појмова који ce, за разлику од метода дефиниције, може назвати методом спецификације значења (8). У једном од наредних одел>ака описаћемо детаљвије поједине ступњеве овог метода. Заса-д треба рећи само то да je навођење низа ковкре-ших ситуац.ија (или индикатора) на које ce неки Појам вероватно може применити битно својство овог метода. Ниједан од наведених »ндикатора (нити сви заједно) није логички еквивалентан појму, али сваки од њих додаје извесну тежину, тј. претставља мање или више (поуздад знак да примена појма y одређ.еним условима вероватно долази y обзир. Да метод спецификације зиачења не може да обезбеди потпуну сагласност између истраживача који употребл>авају исте појмове, јасно je већ по себи: разврставање појава с подручја на које ce односе појмови чије je значење спецификовано никад вије идеалко већ увек остаје „нечисто“, што значи непрецизно. Али то je сасвим оправдано и на месту. С обзнром на то да научно истраживање није ншпта друго него ироцес који je y начелу бесконачав, теориски појмови никад не могу бити једном заувек одређени. Они служе као тачке кристализације ширих теориских принципа, и морају ce мењати напоредо с тим како истраживање напредује. Штавише, може ce рећи да значење ових пој-мова увек мора остати отворено, јер je само због тога могућно повезати те појмове с новим, још ширим теориским принципима, односно проширити поље њихове примене, било павођењем нових индикатора, било мењањем тежине старих. Стварање појмова y друштвеним наукама У друштвеним наукама, a пре свега y социологији, социјалкој психологији и антротгологији, последњих година je предузет низ значајних покушаја с цил.ем да ce усаврше инструменти за лрикувљање искуствених подадатака и да ce створи свеобухватан систем мејјусобно повезаних теориоких појмова. Без обзира «а то што досад није постигнут потпун успех y том погледу, ови покушаји «есумњ-иво сведоче о томе да je процес сазревања друштвених наука y пуном току и да ce y догледној будућности може очекивати све чвршће подређивање емпирпских истраживања y овој области одређеним теориским 'задацима. Било како му драго, y друштвеним наукама je већ данас широко распрострањена употреба таквих појмова који не указују на непосредно видљиве односе, већ који служе за разврставање искуствених појава y много дубљој, што значи y теориском погледу значајнијој равни. Уместо простих и лако ухватл>ивих обележја, створен је~низ теориских конструкција које претстављају апстрактне творевиве врло високог ступња: насупрот елементарним појмовнма који ce непосредно односе на искуствене појаве, ови појмови упућују на извесне сложене структуре нли латентне чнлиоце које непо-

(8) Термин je увео Абрахам Каплан.