Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

159

АНАЛИЗА ПОЈМОВА У ДРУШТВЕНИМ НАУКАМА

средно не можемо ни опазити ни мерити, али о којима можемо закључивати на основу искуствених података. Однос између латентних чинилаца и видљивих података. Како je и y којој мери je стари појмовни оквир свакодневног искуства потионут из друштвених наука, односно како je створена и колико je логички повезана мрежа апстрактних појмова којом ce друштвене науке данас служе, овде нећемо испитивати. Да таквих појмова има y изобиљу и да ce свакодневно стварају нови, стоји ван сваке сумње. Конкрета« начнн стварања ових појмсва je врло разнолик. Потстицаји y том погледу долазе из иајразличитијих извора, било стога што смо заинтересовани да откријемо нешто заједничко y IМноштву различитих појава, било тако што помоЈlу неке теориске конструкције хоћемо да објаснимо извесну искуствену правилност коју смо претходно установили (9). У оваком случају, појмови ове врсте могу бити значајии само ако су њихове шире теориске импликације јасне, jap je задатак тих појмова да укажу на скривене структурне елементе од којих, по претпоставци, зависе вддл>lиви односи. Разуме ce, овај поступак «ије радикално нов, нити карактеристичан за друштвене науке. У најразвијенијим теориским наукама, y ваукама које ce баве проучавањем биофизичких појава, степен апстракције je врло виоок, тако да између иајважнијих појмова који су овде y употреби и искуствених података пооредује низ међучланова. Али и y свакодневном искуству_ ми често прибегавамо сличним претпоставкама. Мада ce умногом разликују од живих, лепршавих и сликовитих категорија свакодневног иокуства, апстрактне појм-овне конструкдије савремених друштвених «аука имају дубоке корене y том истом искусхву (10). К ад кажемо да између одређених појединада постоји однос пријатељства, да je морал неке друштвене групе висок, или да je поштење једна од најглавнијих врлина, ми настојимо да успоставимо неку везу између многобројних видљивих облика понашања и претпостављених чинилаца (11) y односу на које ce људи или организоване друштвене јединице међусобио разликују. Или другим речима; ми, уствари, изводимо закључке о постојању, врсти и интензитету извесних латентних обележја на основу низа конкретних таосматрања. Узмимо, наПример, онај друштвени однос «оји називамо „пријатељство“. Непосредно, овај однос не можемо запазити. Оно што стварно видимо, састоји ce иа низа конкретних активвости као што су, рецимо, узајамно посећивање, међусобно аомагање, заједнички изласци, итд. Број активности

(9) Ближе објашњење о начину стварања квалитативних категорија y друштвеним наукама дају Paul F. Lazarsfeld and Allen H. Barton: ~Qualitative Measurement in the Social Sciences: Classification, Typologies, and Ind.ces”, y Daniel Lerner and Harold D. Lasswell (eds.); The policy Sciences, Stanford, Stanford University Press, 1951, pp. 155 —165. Види и Paul F. Lazarsfeld: „Problems in Methodology”, y Rorbert K. Merton, Leonard Broom and Leonard S. Cottrell, Jr. (eds.): Sociology Today: Problems and Prospects, Hew York, Basic Books, 1959, pp. 47—67. (10) Читав низ примера c најразличитијих подручја друштвених наука наводи Paul F. Lazarsfeld: ~А Conceptual Introduction to Latent Structure Analysis”, y Paul F. Lazarsfeld (ed.): Mathematical Thinking in the Social Sciences, Glencoe 111., The Free Press, 1954, pp. 350 —354. (11) To je добро уочио још Max Weber; Wirtschaft und Gesellschaft, Tübingen, J, C. B. Mohr, 1921, S. 13: „Die soziale Beziehung besteht [...] ausschliesslich und lediglich in der Chance, dass ein einem Sinngehalt nach in angebbarer Art aufeinander eingestelltes Handeln stattfand, stattfindet oder stattfinden wird”.