Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

160

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

које одређују природу овог односа je практично нвпрегледан, али ми ce обично задовољавамо тиме што узимамо y обзир само неке. Као што ce види, пријатељство je, уствари, једно релативно трајно својство које je апстраховано из мноштва конкретних појава; то je скраћена ознака за читав сплет карактеристичних активиости које вероватно наступају под одређеним околностима. Па ипак, између појмова којима ce служимо y научном истраживању и оних из овакодневног искуства постоје велике разлике. Пошто je о томе, међутим, било говора раније, овде ce «ећемо дуже задржавати на примеру оних појмсва који ce одиосе на друштвене појаве. За разумевање даљих излагања важно je имати на уму само то да појмови нису сами себи цил>, већ ивструменти научне анализе: они треба да поолуже као средство за откривање ошптих веза и односа између појава. Вредност појединих појмова зависи само од тога колико ce они могу употребити приликом стварања научних хипотеза и теорија, односно кслико су разгранате њихове везе с другим теориским жонструкцијама y појмовној мрежи односне науке. Ово je потребно имати на уму због тога што ce кавкад још увек мисли да научни појмови пре свега морају бити тачно одређени, без обзира на то да ли су и колико су теориски плодни, тј. y систематском погледу значајни. Али кад су извесни теориски иојмови већ створени, разјашњење њиховог садржаја постаје неопходно. Основни предуслов сваког емпириског истраживања je детаљно припремљен план о томе шта треба посматрати, јер без јасио одређених појмова не можемо прикупити искуствене податке који су релевантни за (решење стих теориоких проблема који нас интересују. Све док се теориско разматрање креће y шекулативној равни, тј. све док прихватање или одбацивање нзвесних теориоких схватања не повлачи за собом никакве разлике које je могућно емиириоки проверити, може ce говорнти о „интеграцији“, „«слективној сили" или „друштвеној кохезији“ без одређене претставе о томе шта ови називи стварно обухватају. Али ако истраживач стварно треба да обави свој посао, тј. ако истраживање треба да омогући систематоко прикупљање потребних искуствених података о извесшш друштвепим групама код ксјих помснуто својство може бити различито изра_жено, мора ce унапред знати ка«о се то што хоћемо да нађемо на видљив начин испољава. Да 6и уопште могли бити употребљени y смпириском истраживању, иојмови се морају претворити y подесне техничке инструменте за прикупљање кскуствеиих података. Један од најранијих покушаја y том правцу учинио je Емил Диркем (Emile Dürkheim), и овај покушај, вероватно, претставља његов најзначајнији допринос социологији. Мада je Диркемово излагање о овсм питању врло грубо и неразвијено, a низ његових конкретних решења y појединостима неприхватљив, ипак треба признати једно: он je сасвим јасно уочио да je неопходно успоставитн извесне спо.вашње елементе који ће стајати уместо неухватљивих „унутрашњих чињеница", јер ове последње можемо проучавати само помоћу оних првих (12). У извесном сми-

(12) Ово схватање Диркем je изложио y низу својих радова. Види, например, Emile Durheim': Les Règles de la Méthode sociologique, Paris, F. Aican, 1895, pp. 55 —58. Уз излагање y тексту види и Robert К. Merton; „The Bearing of Sociological Theory on Empirical Research” л „The Bearing of Eni.p rical Research on Sociological Theory”, Social Theory and Social Structure, Revised ■and englarged edition, Glencoe (EEL). The Free Press, 1957, pp. 85 —95. 114 —117.