Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИЗА ПОЈМОВА У ДРУШТВЕНИМ НАУКАМА

161

слу могло би ce рећи да читав модеран филозофски покрет који je позиат под именом операционизам или операционализам није ништа друго него програмоки апсолутизовано излагање ооновних приицшта овог метода анализе појмова који нде за тим д» задовољи потребе истраживача за јасним и прецизним упутствима. Проблем објективности y друштвеним наукама. Тешкоће с којима ce y друштвеним наукама сусрећемо кад неки појам хоћемо да употребимо y емпириском истраживању врло су велике (13). Да ли je нека новинска вест сензационалма, да ли je нека друштвена оргаиизација постала бирокрагока, односио да ли ce неко друштво налази y стању аномије, етрло je тешко тачно одредити. Штавише, ове ce тепжоће каткад јављају чак и онда кад je реч о примени елементарних појмова, a не само таквих апстрактних конструкција које су малочас поменуте. И привидно сасвим јас-ни и прости појмови могу имати виз различитих значења. Неизвесно je, например, кад je неко лице запосленр или незапослено, мада ce на први поглед чини да je то тако једноставно (14). Само ако смо свесни ових тешкоћа можемо разумети зашто y истраживаЊЈгма y којима су употребљени формално исти појмови често долазимо до врло различитих резултата. Све до недавна сматрало ce да систематожо удруживање теориских разматрања с емпириским истраживањем y друштвеним жаукама иикад не може бити с успехом спроведено и да примена најважнијих појмова овде заувек мора остати ствар субјективне, импресиониСтичке оцене истраживача. Когод je макар и делимично упознат с историским развојем зна добро да je указивање на ове тешкоће претстављало један од најонажнијих аргумената који су употребл.авали поборници гледшита о суштинској разлицн између природних и друштвених наука. И мада данас иико више не дели уверење да je јаз између ових двеју великих научиих области непремостив, многе сумње нису сасвим отклоњене. Нзвестан број спекулативчо оријентисанкх социолога старије генерације, као и многи непријатељски расооложени посматрачи са стране, с зремена на време још увек изражавају неповерење y могућност систематске научне обраде подручја друштвених појава. По мишљењу ових људи, друштвене науке заувек морају остати иза лриродних наука, јер по свом карактеру оне и ,не спадају y науку y правом смислу речи већ много више y уметност. Да y овом схватању делимично има и истине тешко je аспорити. Али упркос томе што природна обдареност и уметнички такт истраживача, доиста, играју знатно важнију улогу y друштвеним него y природним наукама, треба нагласити да je ова разлика ииак само разлика y степену. Заосталост друштвених иза природних наука може ce миого tnpe објаснити тиме што су друштвене појаве релативно касно ћодвргнуте систематском проучавању, него неким посебним својствима њиlсових предмета, Мада je свима добро познато да ce ова временока неоразмера нипоштб не оме занемарити, многи

(13) Paul F. Lazarsfeld and Allen H. Barton: op. eilt., p. 165. Види и Paul F. Lazarsfeld and Morris Rosenberg (eds.): op. cit., p. 16. (14) Какве ce тешкоће јављају приликом употребе категорије „занимање” y емпириском истраживању показује Edward Gross: „The Occupational Va <riable as a Research Category”, American Sociological Review, Vol. 24, No 5 (October 1959), pp. 640—649.