Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

162

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

још увек губе из вида то да y низу разноврсних чинилаца који угачу на избор метода истраживања и, према томе, одређују ширину и начин захвата појединих наука y подручје које je предмет њиховог проучавања најважнију и, штавише, одлучну улогу играју изшеони чиниоци који су потпуно ваннаучног карактера. A то другим речима значи да заосталост и неразвијеност друштвених наука не стоји y непосредној вези с тим, или бар не само y вези с тим, што je подручје друштвених појава, како замишљају ови који нису довољно упознати с настојањима и резултатима друштвених наука y току последње две-три деценије, 'мање подесно за примену иаучних метода истраживања него подручје биофизичких појава. Како je дошло до тога да je систематско научно проучавање друштвених појава тако дуго било занемаривано, који су друштвени и идеолошки чиниоци нарочито ометали развој y том правцу и колики je удео тих чшгалаца y сплету многобројних тепжоћа с којима ce друштвене науке и данас боре (15) нема потребе да овде y појединостима испитујемо. Уосталом, та питања спадају y социологију a не y методологију друштвених «аука. Пошто je, међутим, y нестручним круговима ширсжо распрострањено уверење да су разлике y степену развоја и зрелости између друштвених и природних наука пре свега условљене извесним објективиим својствима њихових предмета, тј. тиме што су друштвене појаве бнтно квалитативне по карактеру «, утолико, в.рло мало или нимало прилагодл.иве научним потребама, неопходно je за тренутак испитати основаност овог уверења. Ово тим пре што и они «оји ce залажу за увођење научних метода истраживања y друштвене науке каткад одлучно стављају под питање како могућност тако и корисност употребе ст.рогих поступака кваититативне и математичке анализе при проучавању друштвених појава. Упркос томе што ce многима чини као да je већ по себи разумљиво да људско понашање никад не може бити ухваћено y мрежу математичких формула, гледиште «оје иде за тим да заосталост, неразвијеност и несистематски карактер друштвених наука објасни позивањем на особеносд предмета њиховог истраживања није y стању да издржи озбиљнију критику. Пре свега, велика je заблуда ако ce мисли да y свету искуствених појава постоји оштра подела на две потпуно одвојене области, једну која je бигно квалитатквне, и другу која je битно квантитавине природе. Колико je ова дихотомија лажна види ce како по томе што ce сваки квантитативан опис y природним наукама односи на извесна квалитативна обележја, тако и по томе што ce и y „најквалитативнијој" области друштвених наука, y историји, врло често говори о квантитативном аспекту нзвесних основних квалитативних категорија. Стога с правом можемо рећи да ce сва разлика између квалитативне п квантитативне анализе састоји само y разлицп између појмовних оруђа или, тачније, y степену одређености појмова' који служе као средство за означавање иокуствених појава. С обзиром на то да y процесу научног истраживања мерење има чисто аналитичку функцију, тешко je, очигледно, увидетн зашто 6и подручје друштвених појава бнло више квалитативно, односно мање мерљиво него подручје биофизичких појава.

(15) Неколико занимљивих примедаба о друштвепо-историским оквирима који условдавају развој друштвених наука даје Theodor Geiger: „Sociology and Democracy", Acta Sociologica, Vol. I, Fase. 1 (1956), pp. 10 —13.