Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИЗА ПОЈМОВА У ДРУШТВЕНИМ НАУКАМА

163

С друге стране, гледиште које упозорава на немогућност употребе научних метода исграживања y друштвеним наукама полази од погрешне претпоставке да je научни метод искључиво метод строго квантитативних мерења, тј. да je систематско проучавање искуствених појава ограничено на један одређен начив, на мерење помоћу сразмерних скала крје имају нулту тачку и једнаке интервале између поједшшх ступњева. Уствари, y науци постоји неколико различитих типова мерења искуствених појава, међу којима je мерење на малочас поменути начин само .најразвијенији и најпрецизнији облик. Чиљенида да природне науке стоје згнатно испред друштвених наука y погледу броја досад успешно изведених мерења не доказује да je строго квантитативно мерење y друшт.веним иаукама немогућно, a најмање да ce ове науке уопште не служе никаквим научним методбм. Мада многобројне тешкоће y вези с мерењем друштвених појава ломоћу строго ивантитативних инструмената још увек нису на задовољавајући начин отклоњене, y друштвеним наукама je широко распрострањена употреба других, нижих облика мерења. Пошто je већ y уводном делу овог рада речено да проблем друштвених мерења остаје изван оквира наших разматрања, овде треба још једном нагласити да претварање појмова y инструменте за марење није ништа друго него заврпши корак y сложеном npoijecy теориске аналнзе. У сваком конкретном случају, аналитички поступак почиње :много -раније, a од тога колико су претходни кораци анализе уопешно обављени уиногом зависи адекватност овог последњег. У следећем одељку аписаћемо основне ступњеве анализе појмова y друштвеним наукама који претходе мерењу. Већ из претходних узгредних упућивања лако je закључити да ћемо притом пре свега водити рачуна о искуствима савремене социологије и социјалне потхологије, као и то да ћемо настојати да прикажемо не толико техничку страну појединих поступака, колико логичке принципе који стоје иза њих (16). Читаво излагање оснива ce на уверењу да сваки даљи корак y процесу анализе појмова претпоставља претходне, што значи да различити поступци квалитативне и квангитативне обраде чине логичко јединство истог научног метода. И пошто претварање појмова y инструменте за мерење друштвелих појава претпоставља претходно разјашњење њиховог значења јер да би ce нешто могло мерити мора ce знати шта je то што хоћемо да меримо • јаоно je да квалитативна анализа појмова заузима истакнуто место y целини научне активности. Основни ступњеви анализе појмова Кад хоћемо да одредимо грашгце y којима неки појам може бити употребљен y контексту научног: истраживања, тј. кад хоћемо да пропишемо начин употребе једне схеме за разврставање искуствених појава коју смо претходио створили, y друштвеним наукама најчешће прибегавамо методу

(16) О неким техничким аспектима проблема анализе иојмова исцрпно говори Herbert Hyman; Survey Design and Analysis, Glencoe (Ш.), The Free Press, 1955, pp. 138 —176. Види и Hans L. Zetterberg: On Theory and yerification in Sociology, New York, The Tressler Press, 1954, pp. 36 —53.