Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

164

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

спецификације значење (17). Мада већ приликом избора назива појединих категорија донекле наговештавамо садржај који помоћу њих намеравамо да обухватимо, y најве|lем броју олучајева je неопходно да тачно одредимо услове под којима примена тих категори ja долази (или не долази) y обзир. Поменути метод није ништа друго него средство којим ce служимо да бисмо тај цил> постигли. У циљу јасноће, треба нагласити да «аш технички термин за метод анализе појмова који ћемо одмах изложити није опште усвојен. Кадгод je реч о вербалном поступку «оји треба да обезбеди разјашњење значења појединих појмова, y друштвеним наукама ce готово редовно употребљава назив дефиниџија. Притом ce мало води рачуна о томе да ли je y процесу анализе значење .извесиих појмова стварно логички изведено из значења неких других појмова, «ли je просто ближе одређено на мање тачан начин. У даљем излагању ми ћемо настојати да похпуно избепнемс употребу назива „дефиниција", без обзира на то што je овај, како ce чинк, много подеснији и једноставнији од назива спеџификација значсња. Али ово ограничење није безусловно потребко, јер кад je неко разликовање једном јасно уочено, посебан начин употребе техничких термина je сасвим неважан. Димензије сложгних појмова. Први корак који морамо предузети ако хоћемо да одредимо значење неког појма састоји ce y раздвајадву његових битних саставних делова. На основу општих теориских' разматрања, или брижл.ивим испитивањем оних појава које су првобитно дале одлучан потстицај за његово стварање, ми покушавамо да издвојимо поједине димензије из жојих je појам састављен. Овај корак je неопходан због тога што сваки значајнији појам y друштвеним наукама претставља сложен сплет многобројнех елемената a не нешто просто и непосредно видљиво. Да би смо, дакле, показали шта неки појам стварно обухвата, остаје нам само једна могућност: да наведемо његове мање алстрактне саставне делове, тј. да опишемо поједине равни y којима ce кспрљава оно што помоћу појма намеравамо да означимо. У чему ce овај поступак састоји. лакше je видети из једног примера. Нека ce узме, рецимо, појам „интепрације" (18). Ако хоћемо да објаснимо шта je то што овде имамо на уму, неопходно je да овај појам претходно раставВмо на поједине елементе. To ђемо постићи на тај начин што ћемо одвојено описати поједине аспекте >интеграције y оквиру неке друштвене групе. Или другвм речима: процес анализе треба да нзнесе на видело различите области y којима ce интеграција може јавити a које ce скривају иза општег именитеља. Ево неколико могућких днмензија интеграције; 1) ин-

(17) Kao што je већ унапред јасно, то никако не значи да je овај метод искључива привилегија друштвених наука; штавише, y свом излагању основних принципа метода специфихације зна-чења Абрахам Каплан употребљава само примере с подручја природних наука. На неке тешкоће Капланове концепције указао je Carl G. Hempel: op. cit., pp. 38 —39. Уз излагање даље y тексту види Paul F. Lazarsfeld: „'Problems in Methodology", y Robert K. Merton, Leonard Broom and Leonard S. Cottrell, Jr. (eds.): Sociology Today Problems and Prospects, New York, Basic Books, 1959, pp. 48 , 64 —65. 3a ближе упознавање појединих ступн>ева y процесу претварања сложених појмова y инструменте за емпириско истраживање најбољи извор пртставља први одел>ак књиге Paul F. Lazarsfeld and Morris Rosenberg (eds.); op. cit., pp. 15—108. (18) Види Werner S. Landecker:. „Types of Integration and Their Measurement”, y Paul F. JLazarsfeld and Morris Rosenberg (eds.) op. cit., pp. 19 —27.