Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

166

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

растављања сложених појмова на простије елементе продужи y бесконачност: ми увек можемо поновити исти поступак на још конкретнијем нивоу. Идеално 6и било кад би смо све појмове могли свести на неколнко сасвим простих и лако видљивих индикатара, тако да разврставање појава које помоћу оригиналног појма -намеравамо да сетроведемо постане чисто механичко. Ка-ко je, међутим, ова теориока могућност практично иедостижна, значење сложених појмова увек остаје мање или више неодређено. И поред свих настсјања y том правцу, употреба ових појмова y научном истраживању je делимично произвољна, што значи да различити кстраживачи, мада снабдевени истим упутствима, никад неће разврстати односне појаве иа потпуно истоветан начин. У погледу оног другог захтева треба ripe овега рећи да између појединих индикатера и латентног чиниоца не псстоји однос апсолутне нужности већ само однос вероватноће. A то значи да ниједан индикатор, узет сам за себе, не може да послужи као давољан основ за разврставање искуствеиих појава, мада сваки од њих може да повећа оонованост претпоставке да ce појава y питању налази y границама подручја које помсгћу појма намеравамо да обухватимо. Тако, например, ми не очекујемо да ће поштен човек увек и на оваком месту говорити истину, без обзира на то што je казивање истине индикатор оне врлине коју узи-мамо као критеријум за разврставање. Али и чињеница да неки појединди говоре истину не обавезује нас на закључак да они спадају y категорију поштених људи већ само додаје извесну тежину претпоставци. Због тога што индикатори стоје y односу вероватноће према латентном чиниоцу који појам претставља, y ироцесу анализе морамо навести што je могућно већи број индикатора. Уколико je број индикатора већи, има мање изгледа да tie приликом примене појма на искуствене појаве доћи до значајнијих отступања. Сви индикатори заједно одређују садржај појма, Број могућних индикатора je неограничен, a св-и заједво чине шарено мноштво за које je Луис Гутман (Louis Cattman) увео назив унивгрзум индикатора (20). ГХошто везе појединих индикатора са свим осталим кндгекаторима које појам обухвата нису подједнако чврсте, већ y том погледу постоје велике разлике између њих, често je врло тешко одредиги шта стварно спада y универзум a шта ce налази ван њега. Да не 6и било забуне, додајемо одмах да je каткад неопходно узети y обзир 'и такве индикаторе који, строго узев, не стадају y универзум, али помоћу којих je могућно предвидети прнсуство оних околности које су нас потстакле на стварање самог појма(2l). Ово ce нарочито може догодити онда кад je већ познато да je корелација између тих „спољашњих индикатора и чиљенице коју хоћемо да објаснимо врло висока. Тако, например, може бити спорно да ли су стопе криминала y некој локалној за-

(20) Louis Guttman: ~The Problem of Attitude and Opinion Measurement”, y Samuel A. Stoulfer, et al.: Measurement and Prediction, Princeton, Princeton University Press, 1960, p. ВО.додуше, сам Гутман употребава назив „universe of attributes”, али Лазарсфелд, који je овај израз преиначио y „universe of indicators”, увек упућује на Гутмана. (21) О разлици између „експресивних” и „предиктивних” индикатора види Paul F. Lazarsfeld: „Problems in Methodology”, y Robert K. Merton, Leonard Broom, and Leonard S. Cottrell, Jr. (eds.): Sociology Today Problems and Prospects, New York, Basic Books, 1959, pp. 49 —53.