Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИЗА ПОЈМОВА У ДРУШТВЕНИМ НАУКАМА

167

једници -саставни део појма интеграцнје (односно оне његове димед_-,ије коју смо малочас назвали нормативном ннтеграцијом), или те стопе претстављају само један опољашњи чинилац који можемо предвидети пошто je степен интеграције y конкретном случају већ утврђен. Међутим, овде нема никакве озбиљне тешкоће. Ако je на основу иидвкатора који стварно претстављају саставни део овог појма чешко «ли немогућно прикупити релевантне искуствене податке, ништа не стоји на путу да стопе криминала узмемо као меру внтеграције. Јер искуство шжазује да између тиХ стопа и величине утицаја коју нека зајвдница врши на своје чланове (а то je управо оно што помоћу појма нормат.ивпе «нтеграције хоћемо да објаснимо) постоји врло постојан однос. Разуме ce, границе између ових двеју различитих , врста индикатора нису оштре: овде je реч о екстремним тачкама y ожвиру једног постепеног ннза између којих постоје врло >блапи ирелази и мешавине. Стогазје, можда, корисно напоменути да су сви индикатори само мање или више ~спољашњи", односно „унутрашњи" део неког појма. Али y оквиру поменуте дихотомне поделе, сасвим je очилледно да су индикатори прве врсте много постојанији, док су ови други, будући да ce више одиосе на оне околности које претходе стварању појма, тј. које појам треба да објасни, подложни великим колебањима. Опште je правило да y процесу аналнзе сложених појмова морамо издвојити низ простијих елемената, односно размотрити велики број индикатора. Што je њихов број већи, значење наших појмова биће јаеније a њихова примена поузданија. Међутим, ово правило подлвже извесним практичним ограничењима. Да ce низање индикатора не би продужило y бескбначност, npoijec анализе морамо негде прекинути. Кад и где тешко je унапред рећи. Извесно je само то да приликом растављања сложених појмова на простије елемевте не можемо ићи до краја, ако уопште хоћемо да ce упустимо y ма какво истраживање: стварност je много богатија од појмова помсћу којих покушавамо да je претставимо. Уосталом, исцрпна листа свих могућних индикатора je непотребна, јер сложене појмове можемо употребити y емпириском истраживању само ако њихове поједине елементе можемо поново спојити уједно. С обзкром на практичне потребе истраживања, y процесу анализе појмова никад не идемо за тим да обухвагимо цео универзум иниикатора већ ce увек задржавамо само на неким његовим иање или више ужим сегментима. Ако ce слободно послужимо познатим статистичким одредбама, онда однос између универзума (који одређује пун искуствени обим појма) и изабраних индикатора (који стоје уместо појединих елемената сложене појаве коју појам претставља) <можем<) обележити као однос између основног скупа и узорка (22). Сваки низ изабраних индикатора мора бити репрезентативан y односу на универзум, јер je само y том случају оправдано уопштавати резултате до -којих ce y истраживању дошло. Да ли je овај предуслов y конкретном истраживању стварно иопуњен није лако оценити. Колико je неки истраживач успео да одабере добре индикаторе за појмове које je употребио може бити спорно. У сваком случају, овај избор зависи

(22) Paul F. Lazarsfeld: op. cit., p. 65.