Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

168

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

како од његове обдареиости, вештине и искуства, тако и од опште теориске спреме .којом располаже. Често ce може догодити да различите групе индикатора из истог универзума буду подједнако добре, тј. да њихова употреба y ешшриском истраживању доведе до истих или сличних резултата (23). To ће бити случај не само онда кад између појединих индикатора постоје врло постојане везе већ и онда кад ове ивдикаторе, мада je њихов међусобни однос врло лабав, одвојено укрстимо с неким трећим, „спољашњим" чиниоцем. Примера ради, поменимо узгред да као индикаторе друштвеног положаја можемо одвојено употребити зашгмање, приход, образовање или друштвени углед, јер многобројна истраживања показују да je однос између друштвеног положаја и низа других појава (рецимо, политичких схватања или моралних ставова) y великој мери иепроменљив, без обзира на то који je од поменутих индикатора притом употребљен. Али треба водити рачуна о томе да могућност замене индикатора претпоставља релативно хомоген састав појаве на коју ce појам односи, што значи да уопштавање искуствених резултата на основу малог броја индикатора налаже велику опрезност. Јер свако истраживање стварно показује само однос између искуствених података за које претпостављамо да су реорезентативни y односу на појмове, што може бит.и погрешно. Завршне напомене. Претходно излагање показује да аналитички поступак о коме je реч има изразито привремен и хипотетички карактер. У различитим контекстима, различите димензије и различити ивдикатори могу подједнако добрс да послуже као мање или више поуздан основ за примену истог појма. Пошто сваки индикатор одређује само једно уже подручје које појам вероватно обухвата„ значење појма никад не одговара ни логичком производу ни збиру тих подручја већ само ошптем облику њихових структурних односа. Управо због тога, тежине појединих индикатора не можемо одредити једном заувек: оне ce мењају y зависности од тежине других индикатора. Уколико ce y процесу анализе &рој индикатора повећава, ово повећање утиче на мењање тежине старих индикатора, дсж тежине ових са своје стране одређују границе могућне тежине нових индикатора. Кад je неки појам растављен на простије елементе, поставља ce питање како ове елементе можемо поново саставити уједно. Ако има више индикатора, a између њих постоје разлике како y погледу правца кретања тако и тежине и поузданости, да ли онда различите елементе можемо спојити y јединствен инструмент за мерење? Да ce ово последње на било који начин мора обезбедити јасно je већ по томе што y процесу истражнвања нндикаторн служе само као помоћно средство за систематско разврставање искуствених појава y односу на латентне чшшоце које помоћу појмова идентификујемо. Однос између индикатора и латентних чинилаца можемо одредити на више начина, Свако мерење, експлнцитно или имплицитно, претаоставла неки математички модел који искуствене податке доводи y везу с латентним чиниоцем. Али разматрање логичких и методолошких проблема друштвених мерења излази из оквира овог рада.

Др.

Михаило Ђурић

(23) Paul F. Lazarsfeld: op. dt., p. 64.