Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

172

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

посебвих правила y законским текстовима, >као што je то био случај на подручју апелационих судова y Београду и Подгорици пре априла 1941, као што je то уосталом случај и y француском праву. У овом питању схватања ce разилазе. Према неким схватањима, заступаним y нашој правној науци пре рата, пријемол! робе од стране примаоца овај постаје одговоран за возарину и то првенствено, пре пошиљаоца (2). По једном другом (3), пошил>алац и прималац солидарно одговарају за возарину, a прималац и за трошкове који су нужно учињени y току превоза. Француска правна теорија признаје возару прећутно право залоге на основу чл. 2102, т. 6, Code civil- a (4), ano неким схватањима и право придржаја на основу чл. 1612 Code civil- a (5), мада није изричито утврђено за овај случај већ за куповину и продају. Ово ce образлаже ширим тумачењем приговора о неизвршењу обавезе од стране другог партнера y уговору (ехерtio non adimpleti contractus). Сва схватања ce слажу углавном y томе да ово прећутно право залоге (односно право придржаја) на страни возара траје само док возар има робу y свом притежању a да престаје предајом робе прнмаоцу. Најзад, интересантно je и схватање које ce појавило y италијанској теорији (6) да возар који преда робу примаоцу без наплате возарипе, ослањајући ce на његову савесност, чини то на свој ризик, али да има право на личку ту.жбу ако je прималац примио и превозни лист (отпремницу) y коме je била означена цена превоза. Такв-им пријемом прималац чини дуг својим (значи y основи овог схватања лежи идеја пријема дуга). 3. У спорном случају, који je предмет наше анализе, чињенице нису спорне. Mà-да жалба која je изјављена на пресуду првостепеног суда истиче и прнговор погрешно утврђеног чињеничног стања, y другостепеном поступку je утврђено да je првостепени суд тачно утврдио битне чињенице за решење спора. У погледу чињешгца да je прималац робе примио робу и да je пријем потврдио на отпремници нема спора. Суштина приговора жалбе je y погледу правног становишта првостепеног суда. Спорна je правна оцена дејства пријема робе и потврђивања истог y односу на обавезу плаћања превозне цене. Полазећи од постојећих прописа и правних правила која важе на територији HP Србије, или која ce могу применити на основу закона о неважности правних прописа, може ce petm да су одлуке првостепеног и другостепеног суда, којима ce одбија захтев тужиоца, возара, према примаоду робе, исправне. Постојећа правила из закока о железницама која дају железници право да возарину захтева и од прнмаоца када овај при.ми робу и товарни лист не могу ce применнтн на друмски превоз. Закони који су важили на територији HP Србије до 1941 нису садржавали правнло које je утврђи-

(2) Радојичић: Основи трговачког права, Београд, 1926, с. 190. (3) Госпавић: Трговачко право, Београд, 1938, с. 339. (4) Thaller — iPercerou: Droit commercial, Paris, 1931, c. 750; Lyon—Caen et Renault: Manuel de droit commercial, Paris, 1918, c. 471; Hemard: Les contracts commerciaux, Paris, 1955, c. 224 —225. (5) Bonnecarrière et Laborde —Lacoste: Précis élémentaire de droit commercial, Paris, 1937, c. 345—346. (6) Vivante: Droit commercial, Paris, 1912, t. IV, c. 800.