Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

84

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАЈСУЛТЕТА

допустиво н што би могло да има одређене последице y тужиочевом радном односу. Узело ce да тужилац има религиозна схватања и да то само по себи, макар ce та његова схватања ограничавала само на круг његовог личног и породичног живота, искључује могућност постојања његовог службеничког односа, те му je услед тога и дат отказ на слчжбу. Међутим, тахав поступак да ce службенику даје отказ на службу само због његових религиозних схватања која су остала саставни део његовог личног и породичног живота и нису дошла до изражаја y његовом елужбеном раду, значи повреду уставног принципа о слободи савести и вероиспРвести грађана” (Пресуда Врховног суда HP Србије У. бр. 179/53 од 15 маја 1953.) Ово je класичан пример злоупотребе овлашћења и њиме би могли бити илустровани ови редовн Алибера: „Орган управе који неисправно користи своја овлашћења да би постигао политички или конфесионалви циљ чини тиме очевидну злоупотребу овлашћења. Нзегов акт може да претставља и чисто личну погрешку. Кад ce прикупе потребни докази о томе, поништај je известан, без икакве тешкоће y оцени“ (6). Службенику народног одбора био je дат отказ са мотивадијом да je то учињено да би ce ускладио национални састав службеника са бројем шиптарског живља на том подручју. И овај отказ je поништен y управном спору јер je суд нашао да мотиви отказа не одговарају законском циљу отказа. „Национални састав службеника y дотичном народном одбору y односу на број шиптарског живља на односном подручју сам по себи није довољан разлог за давање отказа тужиоцу. Уставом и законима загарантована права националних мањина не захтевају да y администрацији сваког појединог народног одбора на чијем подручју живи одређена национална мањина мора бити попуњен тачно одређени број службеничких места припадницима дотичне националне мањине. При постављању нових службеника мора ce водити рачуна и о националном саставу становништва дотичног подручја, али то не значи да одређени број службеничких места мора бити искључиво резервисан за припаднике дотичне националне мањине. Утолико пре. не може бити разлог за давање отказа службенику само та околност што односна национална мањина није y довољној мери заступљена y службеничком апарату дотичног народног одбора [.. (Пресуда Врховног суда HP Србије У. бр. 3619/54 од 12 марта 1955.) Најзад, y једном случају отказ je био мотивисан укидањем радног места на коме je службеник радио. Истичући да укидање радног места претставља разлог за отказ y складу са законским циљем, суд je ипак поништио решење о отказу јер проста констатација изнета y решењу да je односно радно место укннуто није довољна. „У оспореном решењу су изнети разлози који би под одређеним условима могли да оправдају давање отказа, али y оспореном решењу није утврђено да су испуњени ти услови. О укидању тужиочевог радног места садржана je y оспореном решењу само констатација, a

(6) Е. AUbert: op. dt., ,р. 235.