Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

85

СУДСКА КОНТРОЛА ЗАКОНИТОСТН УПРАВНИХ АКАТА

није ближе одређено о којем ce радном месту ради, оа којих разлога je укинуто, као и да ли ce ради о укидању радног места или само о замени службеника на радном месту [. . .]". (Пресуда Врховног ■суда HP Србије У. бр. 509/54 од 25 фебруара 1955.) На крају изнећемо један случај из скоре судске праксе, карактеристичан по томе што показује цео обим судске контроле законитости управних аката донетих по слободној оцени, укључујући ту и контролу циља. Лица која нису била y радном односу после 15 маја 1945 могла су стећи право на пензију по ранијим прописима о социјалном осигурању од 1950 само ако имају пун радни стаж од 35 година. Међутим, постојала je могућност да ce овим лицима, ако немају услове за право на пензију, одреди изузетна пензија али je то зависило од слободне оцене надлежног органа. Ова изузетна пензија je била везана за минимални радни стаж од 15 година и старост односно неспособност за рад. Захтев странке да јој ce одреди изузетна пензија био je одбијен мада je орган утврдио да она испуњава услове под којима ce може одредити изузетна пензија. Тужба странке y управном спору je одбијена са ових разлога: „У поступку који je претходио решавању и при самом доношењу решења поштоване су обавезне одредбе поступка надлежност туженог органа je изрично предвиђена прописом, y испитном поступку правилно je утврђено да тужилац испуњава оба услова за које je везана изузетна пензија има минимални радни стаж и потпуно je неспособан за рад, дати су разлози због којих je одбијек тужиочев захтев. Исто тако, тужени орган остао je y границама овлашћења за решавање по слободној оцени, a из разлога изнетих y оспореном решењу, због којих je одбијен тужиочев захтев за изузетну пензију, види ce да je решење денето y складу са циљем y коме je дато овлашћење за решавање о изузетној пензији по слободној оцени. Наиме, цил. изузетне пензије je да обезбеди минимум егзистенције односним лицима са минималним стажом и неспособним за рад, која лица због недостатка прописаних услова не могу стећи права на пензију, али je остављено надлежном органу да по својој слободној оцени, y складу са означеним циљем, призна или не призна изузетну пензију. Кад тужени орган оспореним решењем донетим по слободној оцени није прнзнао тужиоцу изузетну пензију са разлога што тужилац има два хектара и три ари земље, решење je донео y складу са циљем y коме je овлашћење дато. Пошто je циљ изузетне пензије да осигура егзистенцију односним лицима, y складу je са тим циљем непризнавање такве пензије y случају какав je случај тужиоца који има пољопривредну земљу која му, и без изузетне пензије, обезбеђује егзистенцију.“ (Пресуда Врховног суда HP Србије У. бр. 2716/58 од 4 фебруара 1959.) Да закључимо ова излагања већ изнетом констатацијом —• да злоупотреба овлашћења, иако je могућна, код везаних аката нема неког наро читог значаја, a да њено присуство код аката слободне одене чини посебан вид незаконитости. Наш нови закон о општем управном поступку, изрично прописујући да акт слободне оцене мора бити донет y складу са циљем y коме je овлашћење за решавање по слободној сшени дато, •обавезујући орган да и y акту слободне оцене изнесе разлоге којима ce руководио при