Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОСНОВНА СОЦИОЛОШКА СХВАТАЊА Л. Ф. ВИЗЕА

9

издвајање (селекција) у творевини и индивидуалнзација, одвајање (Absonderung) и одстрањиваље. Процеси стварања творевине јесу: инсгитуционализирање, професионализација и ослобађање. Разарање ce врши овим процеоима: искоршпћавање, повлашћивање и подмићивање, формализам и окоштавање, комерцијализирање, радикализирање и изопачаватье. Ови главки процеси деле се дале на потпроџесе, тако да се од основних преко главних долаэи до потпроцеса, а ови се, опет, састоје из поједниих појединачних процеса или догађаја. На пример, процес главног процеса приближавања јесте поверавање. Разним врстама дростих процеса одговарају односне врсте друштвених односа. Главним процёоима приближавања одговарају односи здружености и везаности, односно зависности; главним процесима раздвајања одговарају односи усамл>ености, изолираности и одвојености, односно самосталности. . Друштвене творевине Визе дели према стушьу удалености луди у њима односно удалености између луди и самих творевина, на три врсте: маса, трупа и друштвено тело. У маси je најмања раздалина измеру творевине и жених припадника, ту луди чине оно што сами хоће и непосредно утичу «на твореввну. Г рупа je виши ступањ творевине од масе, na je зато и дала од припадника. Главно обележје трупе je њена већа трајност и ньена организованост у њој луди чине оно што je унапред одређено или наређено. Најзад, друштвено тело (Körperschaft) луди осећају као нешто саовкм одвојено од себе, безлично и надлично. Друштвено тело има своју сопствену идеологију коју оличава, оно je носилац изнадличних трајних вредности. Све друштвене творевине врше одређен притисак на појединца (и ту се Визе приближава Диркемовом схватању установе), jep се састоје из „укупности утицаја свих других луди, који истовремено постоје с њим, постојали су пре њега и постојаће после њега", те према томе одражавају „премоћ укупности других луди". Ова целина поступа друкчије него појединац, а особито немилосрдније. Друштвена тела настају зато што се јавлају препреке слободном вршењу друштвених процеса. Из овог закона се изводе поједина тела. Пошто сматра да унутраппьа садржина поједииих облика остаје ван интереса социологи je, то Визе и не дели (бар у начелу) поједине врсте друштвених творевина према њиховим функцијама, тј. цилевима које луди помоћу жих остварују, веЪ према формалним мерилима. Тако масе дели на конкретне и апстрактне; трупе на пар, трочлану трупу', малу и велику трупу; тела на биолошко-друштвена и чисто друштвена. Главна тела су: породица, род, племе, народ, човечанство, затим држава, сталеж, класа, привредна друштвена тела и духовна (науке и уметности). Визе подробно излаже разне врсте процеса, односа и творевина, неке опширније и потпуније, друге сажетије и непотпуније. При том он по правилу описује односну појаву, одређује јој састав и врши унутрашњу класификацију, a онда покушана да јој одреди узроке и законе настанка и развоја, као и њено дејство на друге друштвене појаве. Тако Визе обрађује конкретну историску грађу и дешава се да сиђе на сасвим конкретно тле, па говори о историоким конкретним појавама, те није јасно да ли ове наводи само као примере својих апстрактних појмова или сматра и жих таквим социолошким појмовима, тј. допушта поклапаже таквих сво-