Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

99

дији којн има посебан значај у нашем друштву и који je регулисан посебним прописима. Стога се уговором може стипулисани само повраћај једноструко примљене стипендије. Вала имати на уму да би дозвољавање уговарања повраћаја вишеструко примљене стипендије нмало за последицу злоупотребу слободе уговарања према економски слабијој уговорној страни (стипендисту) ,што je противно основним начелима нашег ооцијалистичког права ко je je позвано да штити слабију уговорну страну. А баш по свои характеру уговор о стипендији je уговор у корист стипендиата који je несумњиво слабија уговорна страна. Сем тога, сматрамо да су на овај начин најбоље заштићени принцип добровольности и слободе у ааснивању радних односа с једне стране и планирање кадрова с друге стране. У пракои je било спорова и о висини стипендије коју треба да врати стипендист који се уговором обавезао да проведе одређено вреые у радном односу са даваоцем стипендије а не проведе пуно уговорено време. Нижи судови су доносили различите одлуке. Неки су обавезивали стипендиста на повраћај целе примљене стипендије, а неки на повраћај сразмерног дела примљвне стипендије. Савезни врховни суд je стао на становиште да je стипендист и У случају кад делимично испуни своју уговором стетулисану обавезу (проведе у служби даваоца стипендије или према његовој диспозицији непуно уговорено BipeMe), обавезан на повраћај целокупног износа примљене стипендије у смислу чл. 36, ст. 2, закона (10). Разлог je потреба да се заштите даваоци стипенднје од несавесних стипендиста који би се обавезали да врше одређену службу даваоцу стипбнднје по завршеном школовању а ту обавезу не би у потпуности или делимично извршили већ би им окренулк леђа пошто би постали стручњаци одређеног ранга и тиме би довели у питање планирање кадрова које врше даваоци стипендије. Према томе, насупрот правном правилу општег имовинског права да свако делимично испуњење обавезе производи престанак пуне обавезе враћања, зећ само остаје обавеза враћања сразмерна том неизвршеном делу обавезе, у случају уговора о стипендији може се уговорити да делимично испуњење обавезе од стране стипендиате обавезу je стипендиста на повраћај целокупно примљене стипендије. Ово никако не значи да се уговором не може предвидети и мања обавеза стипендиста, тј. обавеза повраћаја дела примлзене стипендије ако стипендист делимкчно проведе у служби даваоца стипендије. Пропис чл. 36, ст. 2, закона то не забрањује. Он само забрањује да се уговором може придвидети вишеструко враћање стипендије како због непотпуног тако и због делимичног неизвршења обавезе од стране стипендиста, јер треба имати у виду да стипендија претставља помоћ коју даје друштвена заједница за школовање и стручно и научно усавршавање лицима која су слабог имовног стања а иначе имају услове за успешно школовање. Давањем стипендије се с једне стране остварује принцип социјалистичког друштва; да школовање и усав-ршавање постану приступачни и доступаи свакоме ко je способан да се са успехом школује и усавршава а с друге стране решава се и питање стварања висококвалификованих кадро.ва који су неопходно потребви нашем друштву. Стога се само под одређеним условима и дозвољава уговарање обавезе повраћаја износа примљених на име стипендије због кривице стипендиста.

Др.

Љубиша Милошевић

(10) Пресуда Савезног врховног суда Рев. 1995/59 од 14 јануара 1960, објављена у Збирци судских одлука, књига В/1 за 1960, бр. 23, с. 66 —68.