Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРАВНИ РЕЖИМ КОНКУРЕНЦИИ, МОНОПОЛА И ОЛИГОПОЛА

су предратни прописи о сузбијању -нелојалне конку-ренције потпуно заборављени у практи и као правяа правила. Међутим, пракса показује да нелојалне конкуренције има и да je неопходно регулирати конкуренцију. Доволлад je подсјетит-и на неке иај-раширеније поја-ве које не би могли одобрити. Напоменуо бих питање разних „распродаја", ко je сада нису уопће регулиране, затим давање поклона службеницима пословних партнера, нелојалну рекламу која није претјерано раширена, али постоји неистиниту ознаку извора робе и тьеног састава, у посљедње вријеме пслојалио пословање рушењем цијена, појаве нелојалне према осталим такмичарима, а само привидно у корист потрошача, те у ове већој мјери проширшо увојјење лутрије, која je постигла завидан обим у пракси подузећа a која не подлеже контроля и др. Усвајајући, да-кле, генералну клаузулу, с допуном типичне казуистике кроз специјална дјела, остаје питање санкција. У погледу санкција за недопудхтену конкуреицију дошле би у обзир грађанскоправна, управна и казненоправна, које би требале да обештете оштећене и да спријече наставља-ње недопуштеног пословања. Управна санкција би у одређеним случајевима нарочито ефикаоно могла да сузбије недопуштену конкуренцију. Иницијативу за покретање поступака требало би дати што већем кругу лица, путем ограничене aclio popularis, како ce не би безразложяо покретали судски поступци. При томе не би требало избјећи концилијацију у оквиру комора, како би се тим путем међу самим интересентима форм-ирао став о ономе што je допуштено а што иије. . У погледу лица која треба штитити, чини нам се, да би на прво мјесто требало ставити потрошача, па онда лојалног такмичара. Друштвена заједница би уживала заштиту кроз заштиту суме потрошача. Али, могуће су ситуације кад je потребно дати заштиту друштвеној заједннци, jep се неће наћи угрожени потрошач, ни такмичар. То нарочито долази у обзир у односу на послове .у иноземству. Haравно да код санкција треба (водити рачуна и о томе Да je ове методе потребно допунити управним мјерама којима ће се регулирати тржиште. Овдје нарочито мнслим на оснивање подузећа и њихов број, на регулирање редовне ликвидације подузећа, уређење разних распродаја, виси-ну дозвол,ених рабата, проблематику цијена и др. 3. Сузбијање ограничења конкуренџије. А Увод. Beh смо истаяли да прав-о конкуренције прелази оквире правн-ог регулирања нелојалне конкуренције. У истој мјери треба говорити и о спријечавању поступака који иду за ограничавањем конкуренције. У савременој привреди није нише једини проблем како регулирати конкуренцију, већ напротив како поотићи да се конкуренција не ограничава. Ова проблематика заслужује и нашу пажњу. Напуштајујш административни период управљања привредом, улагали смо много напора за учвршћење уговорне дисциплине, како би у новом систему уговори добили потребно значење. Тако смо, напуштањем ста.рог привредног система, концентрирали -пажњу судске праксе на поштовање уговора. Сада смо, међутим, у другој фази. А ипак посл>едице -напора да се осигура пошт-овање аутоно-мије вол>е странака, яекако онагом инерције отежавају да се про-блематици уговорн-ог права приђе из новог аспекта. Судска пракса показује склоностн да се ограничи на фар-