Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРАВКИ РЕЖИМ КОНКУРЕНЦИИ, МОНОПОЛА И ОЛИГОПОЛА

тило бреме вршења јавне службе (3). Има низ ситуација кад je буржоаско законодавство онажно ушло у садржај уговора, те je све више станозиште о потреби да се већина заштити од мањине a појединци од трупе, мислећи при томе на еконодмски надмоћније сауговораче (4). При томе судска прайса користи с једне стране признате формуле о злоупотреби права, неоснованом обогаћењу и добрвм обичајима, а с друге стране све више интервенира путем примјене правила јавног поретка (5). Прије но што бисмо прешли на разматрање проблема за наше право, неопходно je укратко указати на сувремено иноземно законодавство. Б И ноет рано право. У Данској најновији законски прописи из 1955 о монополима и контроля ограпичавања пословања. The Monopolies and Restrictive Practices Control Act одређују као своју еврху да путем јавне контроле монопола и праксе ограничавања пословања, спријече неразумие цијене и пословне услове и да осигурају најбоље могуће услове за слободу трговине (чл. 1). Услијед тога спораэуми и одлуке организација које имају или би могле имати ефективни уплив на цијене, производњу, расподјелу или услове транспорта у земл.и иля на подручју локалног тржишта, морају се нотифицирати одговарајућим властима и могу бити предмет административног поступка (чл. 6). Други један пропис из 1956 (The Price Supervision Act) одређује да се на тражење организације потрошача, произвођача или трговинске организације могу провести извиђаји о цијенама и добити, ако контролни органи (Monopolies Control Authority) нађу добре разлоге да посумњају да формирање цијена има за посл>едицу неразумие цијене. У Ирској ce сматра недопуштеном тргов,ачком пракоом овака мјера, правило, спорааум или акт који има или вјеројатно има за посљедицу неразумно ограничење или спријечавање лојалне утажмице, неоправдано повишење цијена роби или проузрокује прекомјерне предности добављачима или дистрибутерима робе на ште. ту публике, или намеће неоправдане или неразумие услове у погледу вспоруке или дистрибуције добара, као и у сваком другом погледу кад подузеће послује против јавног интереса или његово пословање није у складу с принципима социјалне правде (Restrictive Trade Practices Act 1953). У Норвешкој (Act on Control of Prices, Dividends, and Restrictive Business Arrangements 1953, с новелом из 1954 и 1958) законски пропис има еврху да пот. помаже такво формирање цијена какво je пожељно с гледишта јавних интереса и опријечавање неразумных цијена, профита и пословних услова. Истовремеио наведени закон треба да пружи зашгиту против неприкладног трговања или такмичарских услова, те против ограничавајућих пословних аранжмаяа који су неразумии или штетни по јавне интересе. Закон детал,но описује недозвољене облике пословања (чл. 24). У Холандији (Economic Competition Act 1956, с новелом из 1958) се сматра да неко подузеће има доминатну позкцију ако de facto или de iure у трговини или у индустрији има предоминантни уплив на тржишту (чл. 1).

(3) W. Friedmann: Law in a Changing Society, London, 1959. (4) D. H. Parry: The Changing Conception of Contracts in English Law, Jerusalem, 1958.

(S)W. R. Anson: Principles of the English Law of Contract, Oxford, 1959, pp. 277 —338; Chltty on Contracts, London, 1955; J. F. Wilson: Principles of the Law of Contract, London, 1957.