Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

30

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

6 Контрола у погледу рада подузећа с гледншта економских одлука у подузећу (цијена, рабат, добит, други услови). Очигледно je да се традиционална јурвдичка техника не може адаптирати на ове ситуације я да методе контроле државе постају предмет правке, финанцијске, административно, политичке и других наука. У нашим условима, кад се врши децентрализација и материјално стимулирање спроводи до сваког радног мјеста, испитивање и контрола монополне и олигополне ситуације постоје неопходням. Мјере, познате у законодавству: као што су забрана повишења цијена, представлају неке од оних које би се могле примјенити, али оне су опће. Постојеће законодавство не омогућава примјену посебних мјера у односу на- поједина подузећа или трупе подузећа. Остаје питање органа којима се може позјерити примјена санкција за повриједу „антитрустовског“ права. То би могли бити судски органи у првом реду, али и високи административни органи. Санкције би могле бити казнене, кривичне, грађанскоправне и административно. Нарочито je потребна јача контрола подузећа која врше јавну службу. При разматрању овог проблема за подлогу требало би узети принцип ефикасног и континуираног функционирања подузећа која имају монополии положај. Иако још на класичном терену, наше законодавство има већ одређене принципе поред начела поштења и савјесности, које je садржано y опћим узанцама (бр. 3), и закон о парничном поступку je истакао начело да суд неће уважити располагање странака које су противне јавном моралу (чл. 3), а чл. 15 нацрта закона о накнади штете предвиђа да je онај који другом проузрокује штету вршећи неко своје право, дужан да ту штету надокнади, ако je то право вршио у намјери да je проузрокује, или противно цил>у ради којег je то право установлено. Неоспорно je да велика улога припада и привредним коморама, савјетима потрошача и јавном лшијењу, . па би приликом доношења прописа овим важним факторима требало дати одговарајуће мјесто. 4. ■— Закључак. —, Сувремени развој намеће потребу да се посвети одговарајућа пажња правном аспекту централизације и концентрације пословања. Показује се потреба регулирања недопуштене конкуренције, као и регулирање појаве ограничења конкуренције, у циљу подстицања на конкуренцију. Наведена проблематика није ограничена само на подручје права, она je првенствено економске природе, али управне мјере поред правних, могу битно допринијети за правилен исход у рјешавању ових питања. Ова пробле,матика улази у склоп сувремених проблема руковођења подузеЪима и уговорног права уопЪе. Она ннје мимоишла ни наше право, што показује постојање већ наведених прописа и мјера. Али je сада неопходно да се доношењем једног или двају закона овој проблематици у оквиру правног система даде оно мјесто које je условлено постојећим стањем. Та je потреба гим већа што се судска пракса задржава на класнчним рјешењима, те се ова облает готово и не може наћи међу судским рјешидбама. Неке облике контроле које смо навели познаје већ наше законодавство. Штавише, оно je у закону о удруживању и пословно] сурадњи У привреди већ пошло у правцу изнијетих приједлога. Међути-м, ооновна je карактеристика усвоједних мјера да оне долазе накнадно, у правилу, као санкција. Управо стога бн