Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

32

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Како смо уводно напоменули конкуренција je дошла до изражаја развојем тржишта. А недопуштена жонкуренција и мјере за спрјечавање појава ограничавања конкуренције попратне су појаве конкуренције. Регулирање права конкуренцнје и „антитрустовског" права спада у опћи склоп регулирања наступања на тржишту и утакмице међу подузећима. Отуда je потребно прецизирати: међусобне односе такмичара, њихове односе према потрошачи.ма и друштвеној заједници и односе између конкуренције и монопола. Очигледно je да у оквиру ових комплексних проблема правый аспект претставља само један од аспеката које треба проучити.

Äp.

Александар Голдштајн

АУТОНОМНО ПОВЕЗИВАЊЕ САМОСТАЛНИХ УСТАН OB А

Разгранати систем самоуправних и деетатизованих установа створио je потребу од проналажегьа адекватних облика њиховог аутономног повезивања. Ово повезивање које треба да обезбеди обављање централних функција од заједничког интереса, не врши се искл>учиво преко за -то овлашћенкх државяих органа, већ и преко за то посебио створених демократских облика који израстају из система друштвеног самоуправљања. Такви основни самоуправни облици у систему друштвеког управл.ања у нашем организационом механизму социјалистичке демократије добијају све већи знача]. На овај начин постиже се поступно преношење и одређених централних функција са државних на одређене самоуправне друштвене органе и друштвена тела. „Оно за чим ми идемо, то су уствари два захтева: прво, да централни органи било републички било савезни заиста управл.ају само оним функцијама, којима не могу да управљају основни органи народне власти, а друго, да и код управ љања централизованих функција морамо да тежимо за.тим, да и тај централизам буде демократски, тј. да он добије садржину и спољни облик друштвеног самоуправл>ања на вишем степену“ (1). Уједно преко ових облика проширује се учешће грађана и колектива самосталних установа у решавању веома значајних питања за друштвени развитак на одређеним подручјима друштвене деланности, постиже се усклађивање појединачних и општкх интереса и стварају се реални оснози за јачање јединства друштва, посредством унутрашњег ковезивања самосталних установа на бази друштвене солидарности и јачања друштвене свести. Овде се прикзују неке од ових институција које представл,ају аутономно повезивање самосталних друштвених установа које по своме карактеру представЛЈају друштвене институције односно друштвена тела и која као таква немају овлашћења власти. I. l. Савети као друштвена тела у повезивању самосталних установа. На подручју појединих друштвених службн јављају се савети као посебна институција у систему друштвеног управљања који пмају одређене координаторне функције. Тако, општи закон о школству предвиђа образование П росветног совета

(1) Е. Кардељ: Експозе о предлогу Општег закона о народнйм одборима, изд. „Политике“, Београд, 1952, с. 16.