Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АУТОНОМНО ПОВЕЗИВАЊЕ САМОСТАЛНИХ УСТАНОВА

33

Југославије са задатком да покреће пцтања од заједничког интереса за школе у народним републикама, да претреса питая, а од сгаштег 'интереса за унапређење яаставе и других облика рада на васпитању и образован.у, да утврђује основе наставник планов а и програма школе, као и да утврђује општа начела за израду школских уџбеника (2). Прооветня савет Југославије, у вршењу ових својих задатака, може давати препоруке и доносити закључке односно давати мишљења у оквиру свога делокруга. Просветни савет Југославије сачињавају чланови које именује Савезно извршно Bete и чланови које бирају републички савети за просвету. Републички савети бирају по три плана, а председника и остале чланове именује Савезно извршно веће. Просветни савет Југославије има свој правилник о организации и раду. На подручју научних установа образује се Савезни савет за научни рад односно републички савети за научни рад као друштвена тела која имају исто тако задатак да подстичу, помажу и усклађују научни рад од посебног значаја и од општег друштвеног интереса (3). Задаци Савезног савета за научни рад утврђени су у чл. 71 закона. Ти задаци у погледу координврања рада научних устаиова могу се свести углавном на следеће: Савезни савет подстиче научни рад помажући решавање општих проблема развитка земл>е, прати рад научних установа, развитая науке и нзградњу научног кадра. У вршешу ових задатака Савезни савет може давати препоруке научяим установама. Републички савети за научни рад у вршењу својих задатака претресају питања од општег интереса за научне установе у републици, подстичу подесне облике сарадње и удруживања научних установа и Шихову сарадгьу са привредним ортанизацијама. Они се такође старају о правилном коришћењу научних кадрова и о подизању научног подмлатка. 2. У лога заједница као самосталних друштвених тела. У систему друштвеног управл.ања посебно место припада тзв. заједницама које представљају посебна друштвена самостална тела у аутономяом повезивању самосталних установа. На овај начин скоро све самосталне установе на разним подручјима друштвених служби могу бити преко ових тела аутономно повезане на нивоу републике односно савеза. Тако, на пример, општи закон о факултетима и универзитетима предвиђа могуЬност образовања заједнице ради претресагьа питања о.д заједничког интереса универзитета односно факултета виооких и вшпих. школа и уметничких академија (4). Сличне одредбе налазимо и у општем закону о организации здравствене службе. Тако, према одредбама овог закона, здравствене установе на територији народних република могу образовати заједнице здравствених установа (5). Ове се заједнице образују ради сарадње и узајамног помагања здравствених установа у решавању појединих питања из области унапређења економског и административког пословања, као и других питагьа од заједничког интереса. Слячну одредбу яалазимо и у закону о организации научног рада. Тако се у чл. 9 закона каже да научне установе и научне организације сарађују и указују једна другој помоћ, а по потреби се и удружују. То значи да се у међу научним установама могу стварати заједнице као посебна друштвена самостална тела.

(2) Чл. 170 општег закона о школству („Сл. лист ФНРЈ“, бр. 28/58). (3) В .чл. 8 закона о организацией научног рада („Сл. лист ФНРЈ“, бр. 34/57). (4) В. општи закон о факултетима и универзитетима („Сл. лист ФНРЈ", бр. 29/60). (5) В, чл. 36 општег закона о организацией здравствене службе („Сл. лист ФРГРЈ“, бр. 45/60).