Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

42

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ђене задатке (одређени су у чл. 1, ст. 2, ЗЈНА), али да би била способна да их изврши, нужна je једна обимна и непрекидна делатност и државне управе «оју обављају органи државне управе, посебно Државни секретариат за послове народне одбране, војни територијални органы, али и команде јединица и управе установа (мала не све) Југословенске народне армије. Управна делатност наведених војннх органа није изузетна и узгредна већ једна стална, непрекидна и веома важна страна шихове делатности. Треба истаћи, да наведени органи, почев од Државног секретариата за послове народне одбране па на ниже ипак имају и још једну особеност. Они нису само управки органи, они су и делови Југословенске народне армије, па као такви врше у границама одређене им надлежности и одређене послове командовања Армијом. Пошто су они и органи за командовање Армијом, то их отуда « називамо војним органима. Према томе Државни секретариат за послове народне одбране je с једне стране орган Врховног команданта оружаних снага који врши послове «омандовања Југословенском народном армијом сагласно овлашћењима која добије од Врховног команданта и припремања и предлагања доношења прописа и планова из надлежности Врховног команданта. У том смислу Државни секретариат за послове народне одбране je у суштини Врховна команда оружаних снага. Државни секретар, као старешина Државног секретариата у вези ća овим одговоран je Врховном команданту. С друге стране, Државни секретариат je савезни орган управе за вршен>е управних послова из надлежности федерације одређених чланом 10 закона о савеэним органима управе и другим прописима па je у вези са овим државни секретар, као старешина Државног секретариата одговоран Савезном извршном већу. Овакво „[. . .] решење омогућава тесну повезаност командных и управних функција на који начин се обезбеђује и ефикасност употребе оружаних снага ... Евентуалне незгоде двојне потчињености Државног секретаријата за послове народне одбране отклоњеве су чињеницом да je Председник Републике у исто време и председник Савезног извршног Bella и Врховни командант Југословенске народне армије"(2). Taj двојак карактер војних органа, с једне стране, као органа за командовање Армијом, а с друге, као управних органа и даје једно специфично обележје там органима у односу на остале органе државне управе. Ту долазимо до појма „војни управни орган" који баш одговара описаном карактеру и специфичностима тог органа. Taj термин доследно употребљава наш закон о војном тужиоштву од 10 марта 1955. правеЬи разлику између тих органа (чл. 8 и 29) и војних органа који не морају бити управни органи (чл. 7 и 25). Други наши прописи се ређе служе тим термином остајући при термину „војни орган" чак и кад се регулише управна материја из надлежности војних управних органа. Југословенска народна армија je организована у војне јединице и устаяове (чл. 2 ЗЈНА), па се за њих може рећи да представљају организационе јединице Армије, али не и Државног секретариата за послове народне одбране. Taj државни секретариат има своје организационе јединнце предвиђене у поменутој уред-6и о организации, које врше одређене им послове из делокруга Државног секретариата за Државни секретаријат као целину, док војни територијалнц органи и команде једпннца и управе установе ЈНА врше послове из делокруга ДСНО

(2) Векослав Колб: Организадиони механизам народна одбране, „Архив за правые и друштвене науке“, бр. 1/56, с. 17.