Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Гледано са изложеног становишта, и приговор из чл. 35, ст. 2, уредбе о организации ДСНО сувишан je. Наиме, првостепена решења, -која доносе Геяералштаб, сектори и -оргаяизационе јединице ДСНО, могла би се ценити као решења донесена не по делегацией већ по суплирању надлежности. Та решења могу се посмгтрати као решења самог државног секретара јер су допета од истог стварно кадлежног органа, од Државног секретариата. Странка би у том случају могла одмах покренути управни спор, ако je незадовол.на, чиме се поступак скраћује, а државни секретар би тако опет -дошао у -могућност да евентуалну грешку исправи и донесе ново решење у смислу чл. 260 закона о управном поступку/ Чини се да би овакво решење ове ствари било у -овему у складу са нашим законом о општем управном поступку, а прайсу би поједноставило и уједначило. Разуме се, све то би вал>ало у том смислу нормирати одговарајућим прописом. С обзиром на организациону структуру Армије немогуће je одредити да само један одређени војии управни орган може извесну материју -решавати као првостепени. То би довело до немогућих ситуација, као, на пример, кад би о веком праву војника који je на служб« у, рецимо, аутомобилокој чети једног војног поддручја морао решавати пука. Одмах би се поставило питање којег пука, кад јединица тог војника није у саставу ниједног пука. Зато je характеристично за војне управне органе (изузимајући овде војне територијалне органе у стварима из њихове специфичне надлежности, која je решена као и код осталих органа државне управе) да се у одређеној истој материји сви они могу јавити као првостепени, почев од пука до ДСНО. Исто тако сви они се јавл,ају и као другостепени органи (изузимајући пукове и тог ранга). Тако ће, на пример, у -идентичном предмету команда дивизије бити једном првостепени орган (за странке које нису у саставу или у вези са саставом пукова) да би се другом приликом у таквом предмету јавила као другостепени орган кад je у првом степену решавала једна од команда пука из састава те дивизије. Истина, слична ситуација се јавл>а у стварима из службеничких односа и -код осталнх органа државне управе, али ове друге управне ствари лица на служби у државној управи решавају иначе надлежни органи управе, по правилу ошптински, док војни органи имају широк круг надлежности за решавање -и других ствари лица на служби у Армији па и неких других. Зато се, због тога што лица у Армији служе у -разним јединицама и установама ксје стоје једна према другој у хијерархијском односу морао и прихватити баш овакав систем надлежности. То je и разлог да код војннх органа' није могуйе прописати првостепену надлежност онакс -као што je то учињено за општинске -органе управе, јер и -кад je у једној управној ствари из надлежности војних управних органа (изузимајући војне територијалне органе као такве) прописана надлежност команде пука то значи да у таквим стварима могу решавати у првом степену и сви виши војни управни органи, но тако да се ипак не мешају у надлежност нижих. Другим речима, кад je војним управним органима ранга пука одређена стварна надлежност у свнм управним стварима где -им та надлежност ннје изричкто ускраћена, таква одредба уједно значи да су у истим стварима (кад не спадају у надлежност нпжег органа), надлежни и сви виши војни управни органи, баш као и органи пуковског ранга, као и да ствари, које није стварно надлежан решавати војни управни орган одређеног ранга, не могу решавати ни војни управни органи ранга нижег од тога.