Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКОА

253

у важности до 6 априла 1941. Ова примена, каю што je познато, врши се на основу чл. 4 Закона о яеважности правних прописа донетих пре 6 априла 1941. и за време нецријатељске окупације, који допушта примену правила садржаних у старим прописима, ако нема позитивних прописа који регулишу дату материју и ако стара правила ,нису противна Уставу и друштвеном уређењу ноте Јутославије. Правила која се односе на уговор о комисону нису била, у Југославији, кодификована у једицствени законик. То није учинио ни Тртовачки закон од 1937., који je имао да регулише јединствено' целу материју трговачжог права, оставивши уговоре трговачког права за каснију кодификацију (2). Правила о обавезама «омисионара према комитенту садржавали су; Хрв. трг. зак. у чл. 369, Босан. трг. зак. у чл, 382 и Аустр. трг. зак. у чл. 361 и 362. Ова правила су прихваћена по угледу на чл. 384 Нем. трг. зак. Немачка правна теорија групише обавезе комисионара према комитенту на следећи начин: (1) извршавање шомитентовог налога пажшом уредног трговца; (2) чуваше интереса комитента; (3) иэвршаваше комитентових упутстава; (4) обавештавање комитента; (5) полагање рачуна комитенту, и (6) цредаја комитенту свих користи насталих из посла предузетог за комитентов рачун (3). Правила садржана у наведении члановима трговачких закона који су нажили на територији Југославије до 1941. дају места прихваташу овог груписања обавеза, с обзиром да су и сами текстови рађени по угледу на немачки изворник. Ове дужности, уосталом, прихватају и остали оисгеми трговачког права (4). Чак и англо-саксонско право, мада се у погледу опште концепције уговора о иомисиону разликује од континенталног права, прихвата углавном наведене обавезе комисионара према комитенту, укључујући ту и обавезу чуваша коминетнтовот интереса (5). Садржину обавеза чуваша комитентювог интереса тешко je одредити таксативним набрајашем. Ову обавезу je чак и тешко одвајати од обавезе односно доброг привредника. Могло би се рећи да ова обавеза захтева од предаје ових користи из посла и поступаша пажшом уредног трговца, комисионара високи степей лојалности комитенту. То свакако претпо-

(2) Отуда, извори за уговор о комисиону били су: Хрватски трг. зак. од 1875, чл. 368—383; Босански трг. зак. од 1883, чл. 381 —396; Аустр. трг. зак. од 1862, чл. 360—366; Српски трговачки закон од 1860 посветио je, по угледу на Француски трг. зак., свега неколико чланова (58 —61) тако да су на уговор о комисиону, на подручју Срп. трг. зак., углавном субсидиарно примегьивала правила о пуномоћству садржана у Срп. грађ. зак. од 1844; исти je случај био и са Црногорским трг. зак. од 1910, који je посветио комисиону чл. 50 —53.

(3) Види: Schlegelberger (Hefermehl); Kommentar zum Handelsgesetzbuch, Berlin u. Frankfurt, 1957, Bd. IV, S. 1924; Staub’s Kommentar zum Handelsgesetzbuch, Bd. IV, S. 507; Düringer—Hachenburg: Das Handelsgesetzbuch, Bd. V, S. 688, Manheim—Berlin Leipzig, 1932.

(4) Тако, аналогне одредбе садржи и Швајц. закон о облигадијама од 1911 у чл. 432 и 436. Франц, трг. зак, у чл. 94 упућује на примену правила Грађ. зак. о пуномоћству. Француска судска пракса се позива, када су у тгитагьу обавезе комисионара, на чл. 1993 Грађ. зак.

(5) Види случај из америчке судске праксе (precedent) Beatty против Gugenheim Exploration Со. (225 NY 380, 122 N. E, / 1919) који he бити приказан касније у тексту.