Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКОА

257

да je могуће ове две пресуде истовремено и паралелно приказа™, посебно са оних аспеката који су за нас интересантни. I. Франдуска фирма „Левилен” (Levilain) купила je од југословенских предузећа „Панонија” (Нови Сад) и „Бачка-цродукт” (Суботаца) извесне количне живих зечева. Своју обавеэу плаћања куповне цене фирма није извршила ни по једном од уговора, те je сваки од уговарача покренуо спор код СТА у Београду, а на основу арбитражне клаузуле која се налазила у уговору. СТА се на основу писмених компромисорних клаузула прогласила надлежном и поштујући процедуру утврђену својим правилником донела одлуке у оваком од ових спорова. У обе одлуке усвојен je захтев југословвнских предузећа-продаваца и француска фирма je проглашена обавезном да исплати одређену суму новца као цену за примљену робу. 11. Југословенска предузећа су тражила дозволу извршења ових арбитражних одлука. Према француским прописима о давању дозволе иэвршехьа за ово je надлежан Председник редовног првостепеног суда дужниковог домицила, те оу се њему тужиоци и обратили са вахтовом. Међутим, овде се појављује један интересаятан момент, мада не тако битан за коначан исход опора пред француским судовима. Наиме, док je дрви захтев за давање дозволе извршења (захтев „Паноније” од 21 марта 1959) одбио, оглашујући се ненадлежяим, „јер се ради о сграној судсиој одлуци за чију дозволу извршења je надлежан суд”, догле je други, временски доцнији захтев (захтев предузећа „Бачка-ородукт” од 26 маја 1960) удовољио и дао дозволу извршеньа. У међувремену и предузеће „Панонија” je тражила дозволу извршења од фраицуоког суда на који je упућено као надлежног и добило je. 111. Француока фирма „Левилен” употребила je разна правна средства у циљу поништења одлука СТА. С једне стране, поднела je приговор против решења о давану дозволе извршења, а са друге стране подпела жалбе против арбитражних одлука Апелационом суду у Орлеану. 1. Против решења о давању дозволе извршења суда у Туру, донетог по жалби предузећа „Панонија” против одлуке председника суда који се био огласио ненадлежним, француска фирма je уложила приговор. Међу многим разлозима издвајају се нвки на које се и Апелациони суд осврнуо у образложешу своје пресуде, a који су интересантни за наша разматраша. Француска фирма je истаюха: а) да одлука чије се извршенье тражи нема характер арбитражне одлуке већ да je у питать у одлука страног суда, иоји као такав није могао бита надлежан. Ово своје тврђење заснивала je на чињеници да су арбитры СТА обавезно југословеноки држављани, да су ови у служби државе (високи државни чиновници, стручњаци из опољне трговине, професори универзитета) и да у ствари .није реч о арбитражном суђењу већ о суђењу државног суда. б) да, и уколиюо би се прихватило да одлука има карактер стране арбитражне одлуке, ова нцје донета на основу арбитражног компромиса. Клаузула на основу које je се СТА прогласила надлежном није компро-