Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

260

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

следице које б и настале услед њеног уздржавања да означи једног. Њен арбитар je био званично одређен, пошто га она није означила. Она je прижила обавештеше о тужби и приложена документе сатьиховим преводом на француоки. Она je чак и одговорила истичући своје разлоге одбране. Била je позвана и на расправу и обавештена о саставу арбитраже. Била je обавештена и о последидама свога неприступања било лично било преко пуномоћника по свом изберу. Тако je у току поступка фирма „Левилен” била у могућнооти да се брани, што je она у ствари чак и чинила”. V. После исправник и објективних резоновања француског суда о карактеру наше СТА, као и о другим питашима у вези самог спора, чини нам се да никакав посебан коментар ових пресуда није ни погребай. Њихова образложења су најбољи одговор на раэне, данас све ређе, неосноване приговоре арбитражном суђењу наше СТА. Ако ове две пресуде показују на став француских судова према арбитражним одлукама СТА, онда једино се може пожелети да овај став буде чврст и доследан, jep je у питању држава са којом наши привредници имају многостране и све чешће трговачке односе. Једно питање заслужује да се на њега посебно оеврнемо. То je питан>е компромисорне клаузуле која се налазила у уговорима наших предузећа са француском фирмом. Француски суд je иоправним екстезивним и логичким тумачењем признао овим клаузулама шихов арбитражяи характер. Међутим, чињеница je да дословно тумаченье не показује да je ре чо арбитражи већ о „Трговачком суду Спол>нотрговинске коморе у Веограду”. Овако формулисана клаузула, која треба да представља компромисорну клаузулу, још један je пример, најблаже речено, неопрезности наших предузећа при закључивању уговора са страним партнерима. Сувитпно je наглашавати да je онај који je закључивао уговор требало да зна да француски превод израза СТА није и не може да буде Трговачки суд. О томе je свакако имао могућности да се обавести, ако нигде другде а оно код саме СТА. На то треба пазити jep, у оваквим случајевима, а при нешто измењеним околностима, може лако да се деси да -се једној оваквој клаузули не призна н>ен арбитражни карактер и да арбитражна дозвола не добије дозволу извршења. А штете које из тога могу да произађу никада нису мале.

Добросав Митровић

СЛУЧАЈ „ЕЛЕКТРИЧНИ КОНТРОЛНИ УРЕЂАЈИ” У СВЕТЛУ АМЕРИЧКОГ АНТИТРУСТОВСКОГ ПРАВА

1. До недавно југословвнски се правници нису посебно бавили проблемима антитрустовског права. То на први поглед изгледа оправдано пошто je необичко расправл>ати о монополима и рестриктгшној монополистичкој пракези у социјалистичкој држави и социјалистичкој привреди. Чињенице, међутим, говоре друкчије. Иако нису у питатьу приватан кашт-